Izvor: B92, 15.Feb.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Graditi državu na vladavini prava
Brisel -- Zaštita manjinskih prava ključna je za budućnost Kosova, navodi se u izveštaju Hjuman rajts voča.
Budući da je Kosovo spremno da proglasi nezavisnost, nova vlada i njeni međunarodni partneri trebaIi bi da grade državu osnovanu na demokratskim principima i vladavini prava, saopštio je Hjuman rajts voč u svojoj agendi od sedam tačaka ljudskih prava za Kosovo objavljenoj danas.
Misija Evropske unije, zadužena za stabilizovanje otcepljenja pokrajne, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jednom kada se odvoji od Srbije, trebalo bi da preuzme hitne mere da spreči kršenje ljudskih prava, naročito nad manjinama i ženama.
"Vojna intervencija u 1999. godini na Kosovu bila je pretpostavljena da zaštiti ljudska prava Albanaca koja su tada bila kršena od strane Vlade Srbije", izjavila je Holi Kartner, direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Hjuman rajts voču.
"Zato je apsolutni imperativ da novo Kosovo poštuje ljudska prava u svim svojim zajednicama”, zaključuje ona.
Sedam najurgentnijih problema
Memorandum Hjuman rajts voča, "Agenda ljudskih prava za novo Kosovo”, identifikuje sedam najurgentnijih problema ljudskih prava na Kosovu danas.
To su:
1. Neadekvatnost krivičnog pravosudnog sistema;
2. Porodično nasilje nad žanama i druga zlostavljanja žena;
3. Nasilje nad etničkim manjinama;
4. Nemogućnost izbeglica i raseljenih osoba da se bezbedno vrate svojim kućama;
5. Položaj Roma, Aškalija i egipćanskih zajednica;
6. Neadekvatan nadzor međunarodnih institucija;
7. Nedostatak međuetničkog pomirenja.
Za pomoć u identifikovanju ključnih briga, Hjuman rajts voč je konsultovao grupe za ljudska prava sa Kosova iz različitih etničkih zajednica.
"Ojačati pravosuđe"
Najvažnije u agendi je da se ojača pravosudni sistem, nemoćan da suzbije kriminal koji pogađa sve stanovništvo Kosova, bez obzira na etničnost.
U glavne nedostatke ubrajaju se loša koordinacija između nacionalne i međunarodne policije, tužioca i sudija i neadekvatna zaštita svedoka.
Zapadne zemlje nisu voljne da premeste svedoke pod rizikom.
Policijska i pravosudna misija Evropske unije, od skoro 2, 000 kadrova, biće glavni faktor nove EU međunarodne misije.
Imperativ je da vlasti Kosova i misija Evropske unije zaštite manjine od nasilja koje je postojana odlika posleratne kosovske istorije.
Pored fizičke zaštite, od strane Policije Kosova, policije EU i NATO snaga, zaustavljanje ciklusa nasilja isto zahteva da oni koji su odgovorni za nasilje budu dovedeni pred lice pravde.
Naročita briga su Romi, Aškali i Egipćani, izjavio je Hjuman rajts voč.
Politički nemoćni, ekonomski isključeni, predmet su diskriminacije i uznemiravanja.
Aškalske i egipćanske zajednice nesrazmerno su pogođene prisilnim povracima iz zemalja zapadne Evrope - kosovski Romi koji govore srpski, smatrani da se nalaze pod većim rizikom, poslati su u Srbiju.
Ograničena pomoć za one koji se vrate stvara teret za već marginalizovane zajednice.
"Odluka EU da usredsredi svoje napore na pravosudni sistem je dobra”, rekla je Kartnerova.
"Ali ukoliko države EU nisu voljne da premeste svedoke pod rizikom, bilo bi skoro nemoguće da se donese pravda za neke od najozbiljnijih zločina”, navela je ona.
Suočavanje sa porodičnim nasiljem, trgovina i druga zlostavljanja koja pogađaju žene u svim zajednicama, isto bi trebalo da budu prioritet.
Hjuman rajts voč predlaže da vlasti poboljšaju pristup pravosuđu zlostavljenim ženama i odredi neophodna sredstva kako bi osigurala da svaka opština ima sigurnu kuću za žrtve porodičnog nasilja.
Vlada Kosova i međunarodne agencije moraju, takođe, da rade na stvaranju uslova za održiv, dobrovoljni povratak izbeglica i raseljenih osoba.
Do danas, manje od 18, 000 od 25, 000 Srba, Roma i drugih raseljenih vratilo se od juna 1999. godine.
Nesigurnost, nekažnjivost i diskriminacija u pristupu društvenim službama jedan su deo objašnjenja.
Misija Evropske unije na Kosovu suočiće se sa velikim izazovima da pomogne vlastima Kosova u ovim teškim problemima.
Kartnerova: Ozbiljna zlostavljanja
Policijska i pravosudna misija Evropske unije naročito bi trebalo da budu predmet nezavisnog nadzora ljudskih prava od strane institucije ombudsmana Kosova.
Jedino onda kada su povrede ljudskih prava, kako većine kosovskih Albanaca tako i manjinske zajednice Kosova, adekvatno oslovljene, može se uspostaviti osnovno poverenje i otpočeti pomirenje, kaže Hjuman rajts voč.
Uspostavljajući individualnu krivičnu odgovornost za prethodna zlostavljanja i utvrđivanje sudbine više od 2000 ljudi koji se vode kao nestala lica, od kojih su većina etnički Albanci, ključni su koraci u tom procesu.
"Stanovništvo Kosova – Albanci, Srbi, Romi i ostali – trpeli su ozbiljna zlostavljanja ljudskih prava mnogo godina”, kaže Holi Kartner.
"Sa istinskim angažovanjem i pomoći od strane Evropske unije sada postoji prava mogućnost da se stvori Kosovo gde su kršenje ljudskih prava odstupanje, a ne norma", zaključuje ona.
