Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Graditeljstvo starog Milanovca
U zgradi starog suda bilo je i sedište načelstva okruga, i sud, i dom zdravlja, i policijska uprava, i apsana, i mesto kulture
Gornji Milanovac – Grad pod Rudnikom je, za svoj 155. rođendan, dobio „na poklon” knjigu „Arhitektura i urbanizam Gornjeg Milanovca (1853–1941)” čiji je autor istoričarka umetnosti Đurđija Borovnjak.
– Bio je poslednji čas da se napiše ova knjiga. Jer, dokumenti nestaju, mnogi bitni papiri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su požuteli i jednom će dotrajati u muzejskim arhivima, odlaze i starci koji, živom rečju, još mogu da posvedoče o istoriji najstarijih zdanja u gradu – rekao je na nedavno održanoj promociji direktor milanovačkog muzeja Nikola Gajić.
Posebno mesto u knjizi Đurđije Borovnjak pripada zdanju Okružnog načelstva, koje Milanovčani nazivaju i stari sud. Njegovi temelji su postavljeni 1853, kada je i knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz o osnivanju grada. Ova vršnjakinja Milanovca bila je sedište i načelstva okruga, i sud, i dom zdravlja, i policijska uprava, i apsana, i mesto kulture. Na početku Prvog svetskog rata, u njoj je bio štab generala Živojina Mišića u kojem je razrađena strategija za Suvoborsko-kolubarsku bitku, a potom mesto odakle se komandovalo operacijama. Posle Drugog svetskog rata, korišćena je kao zatvor odakle su mnogi odlazili u smrt, katkad i posve nevini.
Svoje mesto u knjizi našli su i crkva Svete trojice (građena od 1862. do 1864), državni internat (kraj 19. veka), Dom Miloša Velikog (gimnazija, 1902), železnička stanica, banovinska bolnica, Zanatsko-krojačka zadruga, OŠ „Kralj Aleksandar Prvi" i nekoliko privatnih objekata (svi nastali u prvim decenijama 20. veka). Našlo se mesto i za zdanja kojih danas nema (mezulana, hranilište, parohijski dom) ali su sačuvane fotografije i dokumenta o njima.
– U svojoj knjizi sam oživela sećanje i na slavne arhitekte i neimare koji su, u 19. i s početka 20. veka, imali udela u izgradnji Milanovca, i ne samo ovog grada. Počev od Slovaka Jana Novele koji je uticao na ostvarenje jednog od najnaprednijih regulacionih planova u mladoj kneževini, pa do velikih imena srpske arhitekture: Koste Šreplovića, Nikole Nestorovića, Jezdimira Denića i projektanta i neimara Nastasa Đorđevića, poreklom iz Ohrida, čije su graditeljsko delo mnogi hramovi – rekla je na promociji Đurđija Borovnjak, koja je u svojoj knjizi dala osvrt i na graditeljstvo susednih gradova, Kragujevca, Čačka i Kraljeva.
B. Lomović
[objavljeno: 09/03/2008.]
