Izvor: Politika, 24.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradilišta i u starom jezgru
Otklanjanjem senki u vidu restitucije i privatizacije gradskog zemljišta, a zatim i izmenom strancima zbunjujućeg fiskalnog sistema – investitori bi se preselili i na drugu obalu Save
Od uređenja gradskog građevinskog zemljišta Beograd je 2000. godine ostvario prihod od oko 10 miliona evra, dok će do kraja ove godine taj iznos premašiti 100 miliona evra. Procena je da će se u glavnom gradu za tri godine graditi milion i po kvadrata poslovnog i stambenog prostora. Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rečima Đorđa Bobića, gradskog arhitekte, na poslednjih desetak tendera koje je organizovala Gradska direkcija za građevinsko zemljište ponude investitora bile su tri do četiri puta veće od početnih, što je najbolji dokaz da je Beograd postao ozbiljno investiciono područje, ali je to, kako kaže, potvrda i koliko još potcenjujemo vrednost građevinskog tla u srpskoj prestonici.
Nad investicionim bumom, međutim, još stoje dve velike senke: problem restitucije – željno očekivanog zakona kojim će se regulisati vraćanje oduzete imovine ranijim vlasnicima i, jednako važna, privatizacija gradskog građevinskog zemljišta.
– Prezadovoljan sam dosadašnjim ulaganjima. Ona su u poslednje tri godine zaista eksplodirala. Sada već imamo drugi problem jer ne možemo da ponudimo dovoljno lokacija da bismo zadovoljili tražnju. S druge strane, prestale su primedbe da su procedure za dozvole duge i da je cena zemljišta skupa. Investitori nas tretiraju ozbiljno i ravnopravno sa drugim metropolama. Doskoro su nam stavljali do znanja da je zemljište jeftinije u Rumuniji i Bugarskoj, na šta sam im ja odgovarao: "Pa dobro, idite u Bugarsku". Ostali su ovde što znači da su im uslovi odgovarali – kaže Đorđe Bobić.
Statistika ulaganja, međutim, govori da 90 odsto investicija odlazi na Novi Beograd, i to na lokacije koje su imovinskopravno čiste, a da brojne lokacije na desnoj obali Save, u starom jezgru grada, "trpe" zbog neraščivijanih vlasničkih odnosa, ali i još ponečeg...
– Neraščišćen odnos vlasništva je kočnica većih ulaganja. Kako to nije u nadležnosti grada, Republika mora konačno da sroči zakon o restituciji, ali ima još nešto što odbija investitore: mora da se uspostavi fiskalni sistem koji će vlasnike nekretnina na državnom, tj. gradskom zemljištu uvesti u tržište; drugim rečima, nije logično da neko ko ima zgradu na ekskluzivnoj lokaciji u Beogradu, recimo na Vračarskom platou, ili Senjaku, za to godišnje plaća porez 4.000-5.000 dinara što je, realno, smešno. Kada dođe investitor koji na tom placu želi da gradi, onda vlasnik parcele traži, na primer, 800.000 evra ili još nerazumnije sume za kuću za koju kada bi je prodavao preko oglasa ne bi mogao da dobije ni 50.000 evra. Francuzi ili Nemci to rešavaju ovako: ako vlasnik kaže da objekat vredi milion evra, onda mora da plati i porez na toliki iznos, pa može da drži u vlasništvu taj objekat koliko god hoće. To je srž problema koji stranci teško prihvataju, a rezultat toga je dosta tužan za Beograd jer investicije odlaze na Novi Beograd, na lokacije koje su u tom smislu čiste. Stranci sada jednostavno ne žele da ulaze u komplikovane procedure raseljavanja jer im na kraju sve ispadne preskupo – kaže Bobić.
Kada bi se taj problem rešio uvođenjem zakona koji bi doneo poresko uređenje poput zapadnoevropskih zemalja, brzo bi se, uveren je Bobić, otvorilo više stotina gradilišta u starom tkivu prestonice.
– Sada, posle usvajanja Ustava, otvara se mogućnost da bude donet zakon o Beogradu kao glavnom gradu, a tada ćemo moći da konačno ozbiljno uređujemo svoj prostor, a ne da, kao sada, svaki put pitamo državu šta mi kao metropola sa 1,7 miliona stanovnika, koja je privredno najpotentnije mesto u Srbiji, smemo da radimo – dodaje Bobić.
Ni do donošenja zakona o glavnom gradu neće se, međutim, sedeti skrštenih ruku. U planu su brojni investicioni zahvati od kojih Bobić izdvaja početak gradnje prve trase lakog metroa, mostove preko Ade i Dunava i završetak infrastrukturnog ciklusa započetog pre četiri godine. Radi se i studija opravdanosti početka izgradnje Savskog amfiteatra koja treba da bude doneta u martu. Kao prioritet, međutim, Bobić ističe uređenje zakonodavstva u gradu i sređivanje odnosa grada i Republike.
Saša Marić
[objavljeno: 24.11.2006.]
