Izvor: Blic, 17.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradiće se autoput ka južnom Jadranu
Gradiće se autoput ka južnom Jadranu
Nakon što Skupština Srbije odobri koncesije za izgradnju autoputa od Beograda do Požege biće raspisan tender, a početak izgradnje puta, prema rečima ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, tehnički može da počne već u drugoj polovini godine.
U planiranju putne mreže u Srbiji, povezivanje Beograda sa južnim Jadranom jedan je od prioritetnih putnih pravaca. Ovaj saobraćajni koridor povezuje sve privredne regione >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije i Crne Gore, i ima veliki unutrašnji i međunarodni značaj. Vlada Srbije odobrila je davanje koncesija za deo autoputa Beograd - južni Jadran (Beograd-Čačak-Požega), kao i za delove koridira 10 Horgoš - Subotica - Novi Sad i od Niša do Dimitrovgrada.
Značaj puta prema Jadranu, prema tvrdnjama u Ministrstvu za kapitalne investicije, definisan je Prostornim planom Republike Srbije iz 1996. Izgradnja svake deonice autoputa veoma je značajna, a pun efekat će dati izgradnja kompletnog autoputa od Beograda do Bara. Autoput će predstavljati najkraću drumsku vezu severnih obala Evropskog kontinenta sa Sredozemnim basenom, koja će istovremeno povezivati luke na južnom Jadranu sa lukama na Dunavu, sa Koridorom 10 i celom mrežom Panevropskih koridora. To će biti i najkraća veza Mađarske i Rumunije preko Srbije i Crne Gore sa južnom Italijom i Albanijom.
Put od Beograda do Požege, dug 148 kilometara, za koji je potrebna investicija od 730 miliona evra, prema Prostornom planu Republike Srbije, ići će sledećom trasom: Beograd (Ostružnica), Umka, Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Takovo, Preljina, Požega. Za drugi deo puta, od Požege do granice sa Crnom Gorom, još nije urađen generalni projekat, ali postoje dve varijante kuda bi mogao da prođe.
Autoput će imati četiri saobraćajne i dve zaustavne trake, na deonici od Beograda do Požege, predviđeno je deset denivelisanih saobraćajnih raskrsnica, a od većih objekata na teritoriji Srbije planirano je osam kilometara mostova i 13 kilometara tunela.
Potencijalni investitori su najveće svetske firme koje se bave ovim poslom, kao što su Alpina, GMP, Vinči i drugi.
Trasa autoputa, koji će biti pod režimom naplate, obilazi naseljena mesta i nije u koliziji sa postojećim putem, koji će biti paralelni nekomercijalni put.
- To je strogo definisana trasa i koridor je od opšteg interesa za državu. Razna neka udruženja se bune i ne daju da put tuda prolazi, ali mi ne možemo da menjamo trasu. Ne može neka individua da ima lični interes, kao što je, na primer, voćnjak, bunar, pa da put tuda ne prolazi. To je stvar opšteg interesa - objašnjava za Blic Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, i dodaje da je veći deo zemljišta na ovom pravcu u državnoj svojini, a da će od zone u kojoj se nalazi zavisiti i cena zemljišta kojim će put proći.
Ministar Ilić kaže da je za ovo potreban veliki novac, koji država nema, te da i otkup privatnih poseda ulazi u cenu autoputa.
Građani Srbije će, tvrdi Ilić, ovim autoputem dobiti bezbedan i brz putni pravac, povećan saobraćaj za oko 50 odsto, na kraju i uvećan tranzit.
- Država mora da reši pitanje izgradnje ovog puta. Sa ovakvim putevima kakve imamo roba ne može da stigne na vreme, pred vikend, petkom, užasna su zagušenja i ljudi se i ne usuđuju da krenu na put. Putevi su nebezbedni i zbog toga su vrlo česte saobraćajne nesreće - zaključio je Ilić. Jovana S. Polić
