Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradi se 68, u planu stotine nuklearki
Strah od nekih novih katastrofa po černobiljskom scenariju postepeno je pao u senku ideje da su nuklearke najprimamljivije rešenje za prevazilaženje vrtoglavog rasta cena nafte i globalnog zagrevanja. U kabinetima premijera i predsednika širom sveta sve češće se donose odluke o tome da je „cepanje atoma” najbolji način da se sačuvaju ekonomije njihovih zemalja i to pre svega od cena gasa i crnog zlata, odnosno zemalja koje su najveći snabdevači ovim energentima.
Nedavna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odluka Vlade Velike Britanije da odobri izgradnju nove generacije nuklearnih elektrana, prema svemu sudeći, uticaće i na druge evropske države, koje žele da budu energetski što nezavisnije i to uz obrazloženje da će nuklearne elektrane smanjiti emisiju gasova, glavne krivce za klimatske promene.
Prema rečima Džona Hatona, britanskog ministra za energetiku, Velika Britanija mora da gradi nuklearne elektrane, jer će joj to pomoći da izbegne preveliku zavisnost od uvoza energenata, dok se rezerve nafte na nalazištima u Severnom moru brzo smanjuju, preneo je Rojters. Velika Britanija sada proizvodi 18 odsto struje u nuklearnim elektranama.
„Ne želim veštački da ograničavam udeo struje koji će Velika Britanija moći da proizvodi od nuklearne energije ili bilo kog drugog izvora koji omogućava proizvodnju uz male emisije ugljen-dioksida”, rekao je Haton obraćajući se članovima parlamenta.
Međutim, iza ekoloških obrazloženja i borbe protiv klimatskih promena, krije se i pokušaj da se izbegne prevelika zavisnost od ruskog gasa. Naime, prošlogodišnje rusko zatvaranje gasne slavine Ukrajini uverilo je Italiju, Mađarsku, Francusku, Nemačku i još najmanje sedam zemalja centralne i istočne Evrope da isuviše zavise od ruskog gasa. Štaviše, prema evropskim procenama, EU će do 2020. godine dve trećine energetskih potreba zadovoljavati iz uvoza, i to uglavnom iz Rusije.
Putinovo zatezanje sa Ukrajinom, kroz koju prolazi jedan gasovod ka EU, prema evropskim analitičarima, dalo je u Briselu „vetar u leđa” lobistima za ambiciozan program razvoja nuklearne industrije. Donedavno, nuklearna energija nije imala svetlu budućnost u EU, ali sada samo Francuska likuje što ne samo što nije krenula u zatvaranje svojih nuklearnih elektrana već je razvila svoju nuklearnu industriju. Čak 78 odsto struje Francuzi dobijaju iz nuklearnih izvora, dok se u svetu u nuklearkama proizvodi 16 odsto ukupne proizvodnje struje.
Stavovi zemalja EU prema nuklearnoj energiji su ipak i dalje podeljeni, tako da Nemačka i Švedska nastavljaju pripreme za prekid proizvodnje nuklearne energije, dok Bugarska, Rumunija i Slovačka kreću u izgradnju novih elektrana.
Od ukupno 27 članica EU, njih 12 nema nuklearni reaktor i to Austrija, Estonija, Letonija, Poljska, Portugalija, Malta, Kipar, Luksemburg, Irska, Danska, Grčka i Bugarska. Od 15 članica EU koje imaju nuklearke, Francuska ih ima najviše – čak 59, sledi Velika Britanija sa 23, Nemačka 17, Švedska 10, Španija devet, Belgija sedam, Slovačka i Češka po šest, Mađarska, Rumunija i Finska po četiri, dok po jednu nuklearnu elektranu imaju Litvanija, Holandija i Slovenija.
„Suočavamo se sa nuklearnom renesansom. Nuklearna energija više nije đavo. Đavo je ugalj”, rekla je Loveržon.
Ove reči potkrepljuje činjenica da su čak i SAD posle bezmalo tridesetogodišnje pauze od havarije atomske centrale „Ostrvo tri milje” u Pensilvaniji, odlučile da počnu izgradnju nove nuklearke. Kina ima pet nuklearki a planira do 2020. da pusti u rad više od 30 nuklearnih elektrana u pokušaju da sa što manje štete po okolinu energetski podupre svoju zahuktalu ekonomiju. Izgradnju nuklearki najavio je i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, dok su iranske vlasti objavile da će posle završetka nuklearke „Bušer”, raspisati međunarodni tender za izgradnju čak 19 nuklearnih elektrana.
Iako su zapadne sile, predvođene SAD, zabrinute samo oko iranskog i severnokorejskog nuklearnog programa, analize pokazuju da zabrinutost ne može biti rezervisana samo za zemlje u razvoju. Naime, prošlog leta javnost u Nemačkoj žestoko je napala firmu koja upravlja nemačkim reaktorom zbog toga što je sa zakašnjenjem izvestila o požaru u atomskoj centrali u blizini Hamburga. Do javnosti sa značajnim zakašnjenjem stigla je i informacija o urgentnom zatvaranju dva nuklearna reaktora u Bugarskoj, dok se japanska nuklearna industrija još oporavlja od otkrića lažnih izveštaja prilikom inspekcije nuklearnih reaktora pre pet godina.
Pobornici nove generacije nuklearnih reaktora tvrde da će uspeti da kreiraju u potpunosti siguran reaktor sa boljim zaštitnim mehanizmima. Međutim, ne samo što aktivisti ekoloških organizacija sumnjaju u to da će nova generacija reaktora biti sigurnija od prethodne, već je u izjavi za AP tu sumnjičavost izrazio i Hans Holger Rogner, šef Odeljenja za planiranje i ekonomske studije u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju. Uprkos tome, u ovoj instituciji Ujedinjenih nacija procenjuju da će se za dve decenije proizvodnja nuklearne energije u svetu bezmalo udvostručiti. Čak ni porast cene uranijuma neće uticati na ovaj trend, jer ona učestvuje u ceni proizvodnje nuklearne energije samo sa pet odsto.
-----------------------------------------------------------
Srbija u obruču
U Srbiji je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearki, koji je usvojila još Skupština SFRJ 1989. godine, a neposredan povod je bio nesreća u Černobilju. Osim moratorijuma, protiv izgradnje nuklearki je i postojeća Strategija o energetici, kojom nije predviđeno da Srbija dobija električnu energiju na takav način. To je rekao ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović, reagujući novembra prošle godine na izjavu potpredsednika vlade Božidara Đelića, da bi Srbija trebalo da preispita moratorijum o gradnji nuklearnih elektrana, s obzirom na to da one na najjeftiniji i najčistiji način proizvode električnu energiju.
Đelić se pozvao na primer Bugarske, koja je pored incidenta u nuklearki Kozloduj, donela odluku o izgradnji nove. Đelić je tom prilikom najavio da će „uskoro” biti usvojena Strategija o energetskoj efikasnosti, kao i da će se revidirati postojeća Strategija o energetici.
Bugarska se u međuvremenu upustila u izgradnju ne jednog već dva reaktora, a to planiraju Rumunija i Slovenija. Slovenački ministar ekonomije Andrej Vizjak rekao je da je izgradnja drugog reaktora, pored Krškog, vrlo izgledna. Izgradnja drugog reaktora uvršćena je u popis razvojnih projekata Slovenije do 2023. godine.
Pored Slovenije sa jednim reaktorom, u regionu reaktore imaju još Bugarska i Rumunija (po dva) i Mađarska (četiri).
-----------------------------------------------------------
Veliki biznis za SAD i Rusiju
Iako u javnosti nuklearna industrija nije previše popularna, veliki broj država aktivno učestvuje ne samo u razvoju ove grane industrije zarad svojih potreba, već i zbog izvoza. Proteklih dana francuski predsednik Nikola Sarkozi arapskim zemljama u Persijskom zalivu svesrdno je nudio pomoć u razvoju nuklearne industrije u mirnodopske svrhe, želeći da francuskim kompanijama obezbedi poslove vredne više milijardi dolara. Da je atomska energija dobar biznis svedoči i američki primer, budući da američka nuklearna kompanija „Vestinghaus” redovno dobija poreske olakšice, između ostalog i za lobiranje ljudi koji će doneti poslove njihovoj nuklearnoj industriji. U proteklih 30 godina, kada SAD nije gradila nuklearke, redovno je drugim zemljama odobravala kredite za gradnju atomskih centrala. Osim toga, američke kompanije za sve poslove izgradnje nuklearki u trećem svetu moraju pred kongresnom komisijom Senata da opravdavaju sredstva data za korupciju pojedinih ljudi u vladama zemalja gde su angažovani.
Proteklih godina i Rusija je poboljšala svoju ekonomiju prodajom nuklearne tehnologije i reaktora i to zemljama širom sveta. Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno odobrio ambicioznu obnovu ruske nuklearne industrije i to izgradnjom 26 novih centrala, a nije ni zanemariti i to da ovaj plan uključuje izgradnju dodatnih 60 nuklearnih elektrana namenjenih za izvoz u narednih 20 godina.
Rusija planira i da izgradi više jedinstvenih, plutajućih nuklearnih elektrana, koje će od 2010. godine grejanjem i energijom snabdevati udaljene regije, gde još nije „dovedena” struja.
U Australiji, koja ima najveće rudne zalihe uranijuma na svetu, dosad nije bila izgrađena nijedna nuklearka, ali za jednu deceniju u pogon će biti puštena prva atomska centrala. Energetski stručnjaci prognoziraju da će do prve polovine ovog veka na najmanjem kontinentu na planeti u pogonu biti 25 nuklearnih reaktora, koji će proizvoditi više od trećine struje u toj zemlji. Inače, po rezervama uranijuma, na drugom mestu je Kazahstan sa 17 odsto svetskih zaliha, dok Kanada ima devet odsto.
-----------------------------------------------------------
Najveći bum se očekuje u Kini
U svetu se trenutno nuklearna energija proizvodi u 439 postrojenja, a grade se 34 reaktora od čega četiri u EU, i to dva u Bugarskoj i po jedan u Finskoj i Francuskoj.
Ipak, najveći nuklearni bum očekuje se u Kini, Indiji i drugim zemljama u razvoju. Premda su zvanično u izgradnji 34 nuklearna reaktora širom sveta, ukupno je u planu podizanje više od 100 nuklearki i to u Argentini, Brazilu, Južnoafričkoj Republici, Vijetnamu, Tajlandu, Egiptu i Turskoj.
Prema proceni Ane Loveržon, generalne direktorke francuske nuklearne kompanije „Areva”, do 2030. godine biće u svetu izgrađeno između 100 i 300 novih reaktora.
-----------------------------------------------------------
Poklon za teroriste
Pobornici nuklearki svoje stavove objašnjavaju time da su nuklearne elektrane manje štetne od termoelektrana ili hidrocentrala, s obzirom na to da takva elektrana, snage 1.000 megavata godišnje, proizvede 500 kubika radioaktivnog otpada, dok termoelektrana iste snage proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40.000 tona sumpor-dioksida i 6.000 tona prašine. U vremenima sve skupljih energenata, lobisti za nuklearnu industriju poručuju: „Kada ne budete imali struju ili ona bude preskupa za vas, obratite se ekolozima”.
Protivnici, pak, smatraju da nuklearke nisu odgovor za globalno zagrevanje jer se stvara hiljade tona otpada za koji ne postoji jasna strategija te se ostavlja kao smrtonosno nasleđe budućim generacijama. „Grinpis” je nove nuklearke procenio i kao katastrofalan poklon teroristima.
[objavljeno: ]
