Izvor: Blic, 18.Avg.2012, 03:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Grade kuće od slame i blata

U eko-kampu u Krivaji, nadomak Bačke Topole, ekolozi su napravili kuću od slame i blata. Ovo je samo deo budućeg eko-naselja u kome treba da se izgrade još i kuće od nabijene zemlje, džakova punjenih zemljom, drveta...

Kuću od slame i blata napravili su mladi ekolozi okupljeni u novosadskom udruženju “Zeleni skok” uz pomoć svojih domaćina Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje.

- Udruženje „Zeleni skok“ čine mladi inženjeri zaštite životne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sredine, ekolozi, biolozi, pravnici, ekonomisti, kao i studenti raznih fakulteta. Saradnja sa Udruženjem „Hrast“ započela je pre nekoliko godina kada smo dobili poziv da učestvujemo na njihovom eko-kampu. Ovo je naša prva akcija u Krivaji, ali smo do sada učešćem na eko-kampovima koje je organizovalo udruženje „Hrast“ pomogli u čišćenju šume od korova, košenju ambrozije, traženju vabilica za ptice - kaže predsednik Udruženja “Zeleni skok”, somborac Marinko Velemir.

Na ideju da se u okviru „Eko-kampa Krivaja 2012“ gradi naselje od slame, mladi ekolozi došli su na kraju prošlogodišnjeg kampa. Izneli su svoju ideju za podizanja samoodrživog eko-naselja na teritoriji Srbije, a Đura Vavroš, predsednik udruženja „Hrast“, predložio im je da to bude u Krivaji.

- Tada smo se dogovorili da se ove godine u okviru kampa počne sa izgradnjom prvog objekta od slame, drveta, trske i blata. Materijal je prikupljen iz okolne šume, delom je kupljen, a jedan deo smo dobili kao donaciju. Ovaj tip gradnje je logičan za oblast Vojvodine. Objekti imaju izuzetnu toplotnu i zvučnu izolaciju i njihova prava vrednost se može videti u zimskom periodu. Pogrešno je uverenje da su objekti od slame lako zapaljivi i da su nestabilni - kaže Marinko.

Održavanje kampa, koji je trajao dvadesetak dana i kroz koji je prošlo tridesetak mladića i devojaka, finansiralo je udruženje „Hrast“, a u izgradnju objekta „Zeleni skok“ uložio je svoja lična sredstva prikupljena iz članarina i od zajedničkog honorara prošlog projekta.

- Svuda oko nas su prirodni materijali koji se mogu iskoristiti. Mi slamu danas spaljujemo na njivama, a ona može biti materijal za gradnju. Zašto bi gradili kuće od betona, azbesta ako oko nas imamo prirodne i jeftine metrijale za gradnju. Ova kuća samo je prvi korak u gradnji eko-selo. Želimo da pokažemo da takvo eko-naselje može biti jedan samoodrživ sistem - kaže predsednik Ekološkog društva “Hrast” Đuro Vavroš i dodaje da ima naznaka da će ovaj projekat pomoći i “Greanpeace” pa bi u tom slučaju eko-naselje bilo gotovo za pet godina.

Planurano proširenje naselja

U planu je dalja izgradnja eko-naselja, a u okviru kojeg bi trebalo da se izgradi još i kuća od nabijene zemlje, kuća od džakova punjenih zemljom, kuća od drveta, mini postrojenje za tretman otpadnih voda, uređaj za dobijanje pitke vode iz vazduha, solarna rerna, vetrogenerator, kompostilište, permakulturna bio bašta, kokošinjac, biogas generator...

- Nivo prikupljenih sredstava će odrediti redosled i tempo gradnje. Svi ljudi dobre volje su pozvani da nam pomognu u ovom projektu - kaže Marinko Velemir.

Nastavak na Blic...