Izvor: Blic, 30.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grade džamiju u inat Srbima
Grade džamiju u inat Srbima
PREŠEVO - U Buštranju kod Preševa, u kojem jedni uz druge žive Srbi i Albanci, ovih dana dobrano su se uskovitlale strasti zbog izgradnje džamije na opštinskoj utrini, zapravo na mestu gde se Srbi okupljaju za vreme božićnih, uskršnjih i drugih verskih praznika. Džamija se gradi nelegalno, bez odobrenja opštinskih čelnika.
Oko 500 Srba u Buštranju, u kojem živi više od 1.500 ljudi, nema ništa protiv što se gradi još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedna džamija, ali ne mogu da se pomire sa činjenicom da se božiji hram gradi baš na mestu gde Srbi slave verske praznike. Srbi smatraju da nekolicina ekstremnih Albanaca džamiju gradi iz inata i da se time njima šalje poruka da se isele iz sela.
Predsednik ovdašnje mesne zajednice dr Sabit Sahiti rekao je da Srbi s pravom burno reaguju, da se za izgradnju džamije njemu niko nije obratio i da se ona podiže nezakonito, bez potrebnih dozvola.
- Pre četiri godine pokrenuta je inicijativa da se obnovi dotrajala seoska džamija. Gastarbajteri i ljudi iz sela dobrovoljno su prikupili 78.000 evra za obnovu postojeće džamije, koja je izgrađena 1958. godine. Novac je namenski prikupljen da se postojeća džamija restaurira, a ne da se gradi druga na prostoru koji ne pripada ovoj mesnoj zajednici. U međuvremenu, manjinska albanska struja u selu nagovara naše sunarodnike da podrže gradnju džamije na prostoru gde se Srbi decenijama okupljaju i proslavljaju verske i druge praznike. Ni ja nisam protiv izgradnje džamije, ali ona treba da se gradi na parceli prihvatljivoj i za Albance i Srbe. Ukoliko se ne odustane od izgradnje džamije na mestu koje ne odgovara Srbima, bojim se da će biti obostranih provokacija i ekscesa - rekao je Sahiti.
Predsednik mesne zajednice smatra da u petnaestak narednih godina Buštranju nisu potrebne dve džamije.
- Uostalom, Srbi u ovom selu nemaju pravoslavnu crkvu, već samo oveći krst, koji se nalazi tik uz parcelu gde je počela izgradnja džamije - dodaje dr Sahiti.
- Ogorčeni smo, uznemireni i uplašeni što manja grupa ekstremnih Albanaca na divlje i u inat nama Srbima gradi džamiju. Izgradnjom te džamije, albanski nacionalisti šalju poruku da što pre treba da napustimo svoj zavičaj - kaže jedan od Srba koji nije želeo da mu se ime pominje.
Dževat Sulejmani, Selman Sulejmani, Milovan Janjić i Dobrica Ilić, koje smo zatekli u seoskoj prodavnici, tvrde da su odnosi između Srba i Albanaca veoma dobri. Ipak, oni smatraju da džamiju ne treba graditi na mestu gde se Srbi za praznike okupljaju, već na nekoj prihvatljivijoj lokaciji. Pre pedesetak godina Srbima nije smetalo što Albanci grade džamiju na pogodnom mestu. Čak su susedima Albancima pomogli kada se bogomolja gradila.
N. Anić
Protest radnika Robnih kuća Godinama bez plate i staža
Oko 500 nekadašnjih radnika i penzionera Robnih kuća 'Beograd' u Nišu protestovalo je juče ispred objekta ove trgovinske kuće u centru grada, nezadovoljno, kako tvrde, namerom rukovodstva da zaključi stečaj, odnosno bankrotstvo nekad ugledne trgovinske firme.
Radnici traže isplatu 28 i po zaostalih zarada, povezivanje radnog staža, revitalizaciju firme i pravo na upisane akcije. Njihov protest traje već punih pet godina od odlaska firme u stečaj, zbog neizmirenih obaveza i neregulisanog socijalnog statusa.
- Zar posle 35 godina radnog staža da budem na ulici, bez ikakvih prihoda? Imamo potencijala da izađemo iz stečaja i da oživimo firmu. Umesto toga, stečajna uprava nam nudi bankrotstvo, kako bi nas ostavila bez upisanih akcija - revoltirana je Ljubinka Majer.
Mnogi zbog neuplaćenih doprinosa za radni staž ne mogu da ostvare pravo na penziju.
- Čitav radni vek sam provela u robnoj kući, a sada ne mogu da ostvarim pravo na penziju, jer nemam povezani radni staž. Sramota - kaže Vukosava Džunić.
Radnici su ljuti i na Mirka Borovčanina, poverenika Agencije za privatizaciju, zaduženog za rešavanje slučaja RK 'Beograd'.
- Kada smo ga pitali o isplati plata, doprinosa i akcija, on nam je odgovorio da 'mora da se pridržava zakona'! Kao da je protivzakonito da se radniku isplati zarađeno. Degradirani smo kao ljudi, jer nas rukovodstvo tretira kao da tražimo milostinju, a mi smo gradili kompaniju - ističe Olgica Georgijevski.
Socijalni status mnogih radnika je 'ni na nebu ni na zemlji'.
- Niti firma isplaćuje zarade, niti primam naknadu sa biroa za zapošljavanje, niti imam uslova za penziju - kaže Zorica Đorđević.
Nekadašnji radnici ne mogu da ostvare elementarna ljudska prava.
- Kako da se lečim bez zdravstvenog osiguranja? Šta da radim, bez ikakvih primanja - pita se Ljiljana Filipović.
Dragana Smiljković podseća da radnici već četiri godine imaju izvršna rešenja Trgovinskog suda o nadoknadi svih zaostalih plata, a uprkos tome firma im duguje zarade za oko dve i po godine.
O. Milijić
|
.jpg)
