Izvor: Blic, 23.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad za milion turista
Autentična atmosfera, prepoznatljiva gostoljubivost, gosti koji se na svakom mestu osećaju kao kod kuće, udobno, opušteno i raspoloženo, samo su neki od razloga zašto je Beograd od posetilaca dobio epitet grada budućnosti jugoistočne Evrope. Boravak u Beogradu, kako objašnjavaju turisti, jednostavno prija i zbog toga mnogi obećavaju da će svakako ponovo doći u glavni grad Srbije.
Sve više stranaca
Prošle godine Beograd je posetilo više od pola miliona gostiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od čega preko 300.000 stranih turista. Mnogobrojne manifestacije, koje imaju tradiciju i čuvene su u svetu, prema procenama turističkih radnika mogle bi u Beograd u skorašnjem periodu dovesti i ugostiti čak i milion turista.
Beograd je proglašen i za grad budućnosti.
Tokom prethodne godine srpsku prestonicu posetilo je više od pola miliona gostiju, od čega preko 300.000 stranih turista. S obzirom na konstantno povećanje broja posetilaca, kao i manifestacija koje ih mogu privući, svakako nije neodmereno očekivati da bi Beograd u skorašnjem periodu mogao godišnje da ugosti i milion turista. Ono što većinu takozvanih običnih turista dovodi u Beograd jeste sam geografski polažaj grada koji je najveća i nezaobilazna tačka na kopnenom putu od srednje Evrope ka Bliskom istoku. Mnoge zainteresuje i duga i burna istorija jednog od najstarijih gradova u Evropi, ali i samo mesto nastanka grada na ušću Save u Dunav.
Razlog za posetu je svakako i jedna od najlepših fortifikacija u Evropi, tvrđava Kalemegdan. Prirodni položaj, istorijski događaji vezani za ovo mesto, pogled na dve reke, kako svedoče sami turisti, retko koga ostavljaju ravnodušnim. Tu je i Skadarlija - boemska četvrt u srcu grada, sa čuvenim restoranima „Tri šešira", „Ima dana", „Dva jelena"... Prema svim pokazateljima, to je omiljeno mesto ne samo Beograđana, već i njihovih gostiju. U toj ulici se slavi sve, od rođendana i venčanja, pa do važnih datuma i jubileja. Izuzetno prijatan ambijent gostima iz inostranstva garantuju nacionalna kuhinju, domaća vina i, naravno, nezaobilazna skadarlijska muzika. Jedno od najposećenijih mesta je i glavna gradska ulica Knez Mihailova, koja praktično živi 24 sata dnevno. Tu su i Terazije, najstroži centar grada, glavni vremenski i prostorni orijentir za sve, kako za domaćine tako i za goste. Jedno od posećenijih mesta u gradu je i Trg Republike s najpoznatijim javnim spomenikom knezu Mihailu, oslobodiocu Srbije od vekovnog ropstva pod Turskom. U neposrednoj blizini turisti mogu da posete niz muzeja, Narodno pozorište, Kapetan-Mišino zdanje, Konak kneginje Ljubice, Sabornu crkvu, kafanu „?", Kosančićev venac, Botaničku baštu „Jevremovac" i druge ambijentalne celine koje Beograd čine gradom koji obavezno treba posetiti. Od aprila do kraja oktobra, u organizaciji Turističke organizacije Beograda, turistima je omogućena i poseta dvorskom kompleksu na Dedinju.
Poslednjih godina Beograd važi za jedan od gradova u Evropi koji ima sjajan noćni provod s bezbroj različitih mesta koja mogu udovoljiti svačijem ukusu. Preko dana nezaobilazni su brojni kafići na Obilićevom vencu, u Ulici Stahinjića bana i Njegoševoj ulici. Uveče svi se sele u Skadarliju. Posle dobre domaće večere, provod se nastavlja po klubovima. Retki su oni koji provod u Beogradu završe već oko ponoći jer se noćni život, ne samo vikendom, odvija do ranijh jutarnjih časova, prvenstveno na splavovima i u diskotekama.
Kvalitet usluga i turistička infrastruktura poslednjih godina je poboljšana. Beograd je dobio nekoliko hotela visoke kategorije, mnogi postojeći su renovirani, otvoreno je dvadesetak hostela, a mnogi značajni objekti kulturno-istorijskog značaja su takođe renovirani, urađene su brojne fasade i estetsko osvetljenje koje čine Beograd privlačnijim za sve brojnije turiste.
Sutra: Malo iskorišćene prirodne atrakcije
Obavezno posetiti
Beograd je domaćin brojnih manifestacija. Preporuka „Indipendenta" za prošlu godinu bila je obavezna poseta Beogradskom festivalu piva. Na dugoj listi događaja koje nikako ne bi trebalo propustiti su i Beogradski karneval brodova koji se održava krajem avgusta, Dani Beograda, viteški turnir „Svibor" u Donjem gradu Beogradske tvrđave i Dani evropske baštine koji se održavaju u septembru. U Beogradu se svake godine održava i niz međunarodnih manifestacija iz oblasti kulture koje imaju tradiciju dugu i po pet decenija. Programi Festa, Bitefa, Belefa, Oktobarskog salona, „Radosti Evrope", Bemusa, Gitar-arta poznati su i van granica Srbije. Beograd je domaćin i brojnih međunarodnih i domaćih kongresa i sajmova. Centar „Sava" svojom univerzalnom namenom predstavlja jedan od najatraktivnijih kongresno-kulturnih kompleksa u ovom delu Evrope. Beogradski sajam je najveća sajamska institucija u našoj zemlji u kojoj se održi godišnje preko 40 međunarodnih sajamskih manifestacija.
Beograd krasi i bogata sportska istorija. Već 2009. ovde će biti održana Univerzijada koja će okupiti na desetine hiljada učesnika i gostiju, a slike iz Beograda ponovo će obići svet.
