Izvor: Blic, 06.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad u kojem se mešaju Istok i Zapad
Grad u kojem se mešaju Istok i Zapad
Karikaturista Muhamed Đerlek Max, rođeni Pazarac, svakodnevno osluškuje puls svog grada. Izlagao je na više od 100 kolektivnih izložbi i desetak samostalnih u zemlji i inostranstvu. Dobio je 14 međunarodnih i nekoliko domaćih nagrada za karikaturu. Dva puta srebrnog 'Pjera'. Svakog dana posećuje gradsku zelenu pijacu. Kako kaže, tu se oseća život i trgovački duh ovog vekovnog grada.
- Na pijaci svakodnevno srećem drage >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljude, trgovce, razmenimo mišljenje o svemu i svačemu. Na pijaci se oseti trgovački duh grada i raspoloženje ljudi. Ko dođe na pijacu može proniknuti šta muči ljude, kakva je situacija u gradu, kako se živi. Često kupim ječmeno brašno, heldu, raž i ovas. Od toga pravim kaše, hranim se zdravom hranom. Svega toga ima u ponudi, ali šta vredi kad se moji Novopazarci nezdravo hrane. Svi su ljubitelji roštilja koji je ukusan i čuven, ali je nezdrav - kaže Đerlek.
Svakog dana, na putu do ateljea, Max prođe Prvo-majskom ulicom u koju se ulivaju sve ulice starog dela Novog Pazara i naselja Jošanica u kojem je odrastao.
- U Prvomajskoj ulici uvek vri, tu se oseća trgovački duh Novog Pazara, pragmatičan, razuzdan. Tu se oseća miris istoka i zapada, ukus orijenta. Mešaju se mirisi svežih, tek pečenih lepinja, ćevapa i donera, pečenja ispod sača, bureka i svega onoga što draži čula i mnoge ljude čvrsto vezuje za ovo tlo. U toj gužvi svaki prolaznik sreće prijatelje, rođake, pozdravljaju se, popričaju, ali sve na brzinu. Ovde se ljudi brzo pozdravljaju. U naselju Jošanica, u Prvomajskoj ulici su Arap-džamija i čuvena Altun alem džamija – trebalo bi da 'altun alem' znači 'zlatna jabuka' - kaže poznati likovni umetnik.
Hamam propada
U priči o Novom Pazaru nezaobilazan je Hamam, star pet i po vekova, koliko i sam grad. Danas je Hamam slika Novog Pazara. Nažalost, on je i slika Novopazarca zaduženih za kulturu i umetnost i onih koji vode grad.
- Hamam je zapušten, propada, u njemu je smeće, a pored njega su kontejneri i automobili. Neverovatno je da posle toliko vremena nikom ne pada na pamet da ga zaštiti i obnovi. Za to nije kriv samo Novi Pazar, već i država. Istorija propada pred našim očima, a istovremeno primitivizam buja do neslućenih razmera. Ipak, treba da se nadamo da će zdrav duh naroda naći rešenje za sve to i vratiti stari sjaj Hamamu i celom gradu - kaže Đerlek.
Ko živi zdravo, mora da prođe i kroz novopazarski park u kojem odmah u oči pada kula motrilja. Ona kao dobri duh odoleva vremenu i ljudima. Naš sagovornik žali što od kule nije napravljena galerija, muzej, ili prostor koji će služiti kulturi. U parku je nezaobilazan i Osmo Brničanin, veoma kulturan čovek, vlasnik ulične vage. Na njoj namernik može kontrolisati težinu i razmeniti tople reči sa Osmom, ljubaznim, normanim čovekom.
Umetnici pored zatvora
- Ateljei novopazarskih slikara su u potkrovlju muzičke škole. Pod istim krovom je i zatvor. Gle, čuda. Slikari i muzičari traže slobodu svog izraza, a pored njih su, sa druge strane, zatvorenici. I da je čudo veće, ova luda zgrada je u Ulici oslobođenja. Tu u ateljeu, provodim veći deo dana, jer karikatura hoće osamu i upućenost na samog sebe - kaže Đerlek.
Ipak, to potkrovlje novopazarski slikari smatraju svojom oazom. Tu nema političkih svađa, vlada mir, promišljenost i samodisciplina posvećenih ljudi. Posle rada u ateljeu naš sagovornik odšeta do reke Raške. Seća se da su tu nekada deca lovila ribu. Voda je bila bistra. Danas se u rečnom koritu mogu videti čak i šporeti. Na keju je malo ljudi jer je prljav.
- Reka svedoči o ljudima i njihovom odnosu prema prirodi i prema sebi. Nekada bistra, danas zamućena i prljava - ona kazuje o promeni mentaliteta ovog grada. Nije ovo grad industrije, pa da se kaže da fabrike zagađuju reku, nju zagađuju ljudi - kaže Đerlek.
U Novom Pazaru ima mnogo mesta na kojima omladina može da izađe i da se provede, ali za generaciju našeg sagovornika i vodiča gotovo da nema mesta. Ponekad svrati u kafanu 'Premijer'. Smatra da su jezgro duhovnog zla u Novom Pazaru kafičajnice.
- Kafane su bolje i moralnije od kafičajnica, jer u kafanama postoji neko viteštvo i neka poetika, a u kafičajnicama se može čuti mržnja, ogovaranje, jeftino politčko prepucavanje, malograđanština i primitivizam. Nema onoga što ih je nekad krasilo, a to je bio mir, šale, humor, prostodušnost. Ugostiteljski objekti svedoče da je Novi Pazar doživeo strašnu metamorfozu devedesetih godinana na ovamo.
Enes Halilović
