Izvor: Danas, 16.Okt.2015, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad sa stotinu fontana
I mada se Bern, prestonica Švajcarske, nalazi na brežuljcima prekrivenim šumom - na ulicama i u centralnom delu ovog grada – nema nijednog stabala, nema drvoreda, parkova, parkića... Za sitno i sezonsko cveće možda je rano, a što se drveća tiče mora biti da ga je baš takvog tvorac zamislio.
TO su originalne i jedinstvene bernske f o n t a n e! Ni manje ni više nego 100! I mada ćemo neke od njih videti usput – one najznačajnije, baš kao ert ostavićemo za kraj obilaska >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << starog jezgra grada.
U osvajanje brda 540 metara – koje je ’prekriveno’ drevnim kućama sa plamenocrvenim krovovima - krećemo sa šumskog vidikovca na koji stižu putnici koji su stigli autobusom. Pogled je veličanstven - pred nama je stari Bern u večnom zagrljaju široke i bistre reke Ar. Na njenim strmim i zelenim obalama - već ima kupača. Bez obzira na to što je temperatura vazduha samo četiri, a vode 14 stepeni - odvažno skaču u smaragdno-zelenu vodu i uživaju u plivanju. Na suprotnoj obali reke i srednjovekovnog Berna - prostro se novi grad i još uvek raste i penje se po kosinama, preko šumovitih uvala, pa do vrha zaravnjenog brežuljaka. Između zelenih krošnji proviruju stambena naselja nove bogataške četvrti.
’Oba Berna’ povezana su sa pet mostova i jednim vijaduktom.
Stari grad obilazimo peške. Jedva čekam da krenem preko mosta, da ga što pre savladam i s radošću uronim u četvrt starih kuća jednostavnih fasada, da prokrstarim ulicama što se seku pod pravim uglom, i na kraju da sednem i odmorim se u nekoj od letnjih bašta pijuckajući čuvenu švajcarsku ’jakobs’ kafu.
„Ne!“, rekoše domaćini.
„Razgledanje započinjemo od simbola grada! Po njemu je dobio ime - njegovi lik je u državnoj zastavi, i čest ukras na fasadama mnogih kuća i palata. Uostalom - on je tu, ispred nas!“
A ispred nas su stepenice ispod kojih vidim betoniranu jamu sa novom mrežom i – starim medvedom koji ne krije mrzovolju zbog uznemiravanja belosvetskih turista i upornih japanskih fotografa.
No, nismo bez razloga krenuli baš ispred Medveđe jame!
Najpre slušamo legendu koja kaže da je davne 1191. Berthold V. vojvoda od Zeringena, jednog dana u pratnji dvorske svite krenuo u lov. Pre polaska, vernim podanicima je obećao da će od mesta – zapravo, obične vojne postaje - osnovati grad, i da će mu ime dati po životinji koju bude prvu ustrelio.
Lako je zaključiti da je vojvoda ubio medveda i ispunio obećanje. Tako se rodio Bern, medveđi grad.
Mnogo godina kasnije (1948) zvanično postaje prestonica konfederacije. Istorijski bogat, veoma očuvan, sa starim trgovima, crkvama i univerzitetskim centrom – staro jezgro Berna od 1983. je pod zaštitom Uneska.
Laganim korakom prelazimo najstariji most; ispod njega mirno teče planinska reka Ar. Kad smo prešli sredinu, reka je ustupila mesto krovovima sa mahovinastom prevlakom, potom se pojavljuju ljupka potkrovlja sa minijaturnima terasama sa stočićem ili jedva uglavljenim - dušekom za spavanje! Prozor-vrata su širom otvoreni – vidim postavljen sto i lelujavi plamičak sveće...
Neosetno, sa mosta ulazimo u dugačku ulicu (zapravo tri spojene - Markt, Špital i Kram gase) koje vode do Sat-kule, nekadašnje ulazne kapije grada.
I odmah na početku ulice suočavam se sa prvom bernskom fontanom po imenu Mesenger - Glasnik.
Kasnije, kad ih budem videla sve – zaključiću da su sagrađene po sličnom modelu – krug sa vodom, visoki stub i na njemu obeležje fontane (izuzetak je savremena fontanal na Parlament trgu sa mlazevima koji izbijaju sa površine tla)... U istoj ulici je i najlepša fontana Pravde, potom Samsonova.
