Izvor: Blic, 16.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad koji slavi bundevu
Iako na samom severu Vojvodine, blizu rumunske granice, sa geografskim sindromom slepog creva, Kikinda ima nekoliko specifičnih, pa čak i u svetu prepoznatljivih turističko-kulturnih i etno brendova.
To su manifestacija „Dani ludaje", koja slavi najteže i najduže tikve, a uzdanice kulturnog turizma jesu muzej velikih skulptura od gline „Tera" i istoimeni Internacionalni vajarski simpozijum, kao i skelet mamutice Kike i „Mamut fest". U obližnjem Mokrinu održavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se dva jedinstvena svetska prvenstva: „Gusanijada" ili borba gusana, koja je pod zaštitom Uneska, i „Tucanijada", takmičenje u tucanju farbanim uskršnjim kokošijim jajima. U ovom selu odnedavno radi i etno-kuća „Đeram", jedna od tri u Vojvodini sa četiri zvezdice, a u Kikindi se nalazi suvača, raritetni mlin ravnice.
„Dani ludaje" održavaju se drugog vikenda u oktobru. Slaveći bundevu, kraljicu banatskih njiva, ova jesenja fešta kikindski uređeni i prostrani gradski trg, sa fasadama koje liče na one u Beču i Pešti, pretvara u „najveću gostinsku sobu jugoistočne Evrope". Ova manifestacija, koja se održava već 22 godine, jedinstvena je i po tome što je Kikinda jedino mesto u jugoistočnoj Evropi gde se mere i najduže, a ne samo najteže tikve.
Zaštitni znak najvećeg severnobanatskog grada jeste glineni Lala na ludaji koji namernike dočekuje već na ulazu u grad i nemo im poručuje da „kad se popnu na ludaju, vide celu Kikindu". Domaćini gostima tada nude „banatski fruštuk" u kojem sve miriše na davno izgubljene jelovnike. Uz gastronomski užitak, vizuelno zadovoljstvo pružaju i karnevali dece s maskama od plodova jeseni. Ponudu od uobičajenih sadržaja na sličnim menifestacijama, izdvajaju večernji koncerti.
U srcu grada, u Narodnom muzeju, od prošle godine je izložen skelet mamutice, kojoj su Kikinđani dali ime Kika. Skelet je najstariji i najočuvaniji u Evropi, ima više od 500.000 godina, visok je 4,7 metara, a dug sedam metara. Uz taj džinovski kostur, život praistorijskih životinja radoznalcima će dočarati trodimenzionalni film, koji će ujedno otkriti kako je pre 12 godina kostur pronađen u kikindskoj glini. Prošle godine održan je i prvi „Mamut fest".
Ono što se u Kikindi ne sme zaobići jeste muzej pod otvorenim nebom i velike skulpture na „Teri", koje su više od 20 godina stvarali vajari iz celog sveta. Oni na simpozijum dolaze svake godine i mesec dana vajaju u glini ono što, zbog manjka materijala, ne mogu na drugim mestima.
Mokrin je odavno na mapi sveta označen kao mesto gde se odžavaju borbe gusana i takmičenje u tucanju uskršnjim jajima. Meštani kažu da su to dva svetska prvenstva. Uprkos nekim osporavanjima, posebno „Gusanijade", obe manifestacije neguju stare seoske običaje i nastale su iz rivalstva seljana da dokažu čiji je gusak jači i ko će na Uskrs imati najjače kokošije farbano jaje, koje se ne sme ničim ojačati, a, ipak, mora da polupa sva ostala. Zato pobednik na kraju takmičenja pojede polovinu jajeta, kako bi dokazao njegovu ispravnost. „Tucanijada" se održava na pravoslavni Uskrs.
Stara paorska kuća
Od ove godine Mokrinčani i Kikinđani svoje goste mogu da odvedu u etno-kuću „Đeram", koju je na porodičnom imanju opremila Zora Radojčić sa suprugom Dragišom, sinom i ćerkom. To je adaptirana stara paorska kuća nabijača, građena 1925. godine, površine 150 metara kvadratnih, sa lepo uređenom okućnicom. Sve podseća na život predaka, raspored soba u kući, paorska peć, kong, odnosno terasa, na kojoj mirišu muškatle, stari kredanac s kojeg mirišu dunje, uramljene crno-bele porodične fotografije, ogledala u bogatim drevnim ramovima, stari radio-aparati i gramofoni, kreveti i komode. Ipak, kuća je prilagođena za udoban smeštaj, pa ima kupatilo, telefon, internet, televizor, ali i komoru za hranu i piće. Nekadašnja štala pretvorena je u atelje i grnčarsku radionicu.
