Izvor: Danas, 13.Okt.2015, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad koji pamti
Sledeće uzbuđenje doživela sam kada smo posetili biblioteku "Fransoa Miteran", koja je drugo krilo Nacionalne biblioteke Francuske (prvo krilo zove se Rišelje) i broji oko 30.000.000 knjiga! Kako onda da čovek ne bude ushićen kada otkrije samo taj podatak! Kada otkrije da je neko sve te knjige sačuvao i očuvao!
Kada vidi plato sa dve ogromne zgrade od stakla i metala, nalik kulama koje dotiču nebesa, prepune knjiga sa mislima i stavovima miliona pisaca, znanjem i čudesnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << duhovnom energijom i snagom. Na sredini platoa, između dve kule, izranjala je prava šuma raznovrsnih listopadnih i četinarskih stabala. Ideja arhitekte da spoji samu živu prirodu kroz šumu "života", i živote i zbivanja zabeležene u knjigama - stvarne ili izmaštane, izuzetno me je uzbudila i pokrenula. Šetnja uz Senu je poseban doživljaj. Katedrala Notre-Dame izuzetne je lepote a u njenoj blizini, preko mostića, nalazi se knjižara "Shakespeareand Company", u kojoj se mogu pronaći najraritetnija izdanja knjiga. Nešto dalje ređaju se splavovi sa restoranima i klubovima, kao i bazen na vodi Josephine Baker, zimi pokriven a leti bez krova, koji je poseban doživljaj za kupače. Po lepom danu obavezno bih svraćala do parka Tiljerije, istorijskog parka pored palate Luvr, a onda produžavala laganim hodom do Jelisejskih polja gde bih popila kafu ili čaj. Jednom prilikom išli smo na, za mene veoma poseban, ručak u katakombama prekrasne crkve Madlena. Ta crkva bila mi je naročito draga jer sam početkom devedesetih, igrajući Roksanu u predstavi "Sirano de Beržerak" u Narodnom pozorištu, u tekstu spominjala ovu monumentalnu crkvu neoklasicističkog stila sa dugačkim kolonadama. Ručak su spremale monahinje a na meniju smo mogli birati između dva jela: specijalnih sendviča Monsieur Croque ili Madame Croque, i jela od zeca. Nažalost, ja sam izabrala jelo od zeca koje je imalo stotine sitnih koščica pa ga je bilo nemoguće pojesti. Hleb je beskvasni bio i jako je ukusan. Svi gosti posluženi su po izboru, crnim ili belim vinom sa crkvenih plantaža i vinskih podruma. Za dezert je serviran poseban koh u kozjem mleku. Uz čuvenu Palatu pravde, iznad čijeg ulaza stoje natpisi SLOBODA, JEDNAKOST, BRATSTVO, nalazi se Sainte Chapelle, vrhunac gotske arhitekture. Sveta kapela je na neki način i simulacija carigradske Bogorodice Farske a u njoj se nalaze najsvetije ikone Isusa Hrista i Bogorodičine. Odmah pored je Consiergerie, čuvena tamnica u koju su u vreme Francuske revolucije zatvarani ali i giljotinirani plemići a kasnije i sami revolucionari. Čudan spoj. Palata pravde, Sveta kapela, tamnica i giljotina na kojoj su giljotinirane glave i osuđenika i sudija. Najstariji restoran u Parizu "Le Procope" osnovan je 1686. godine i "pamti" posetioce od La Fontena, do Voltera, Rusoa, Bomaršea, Balzaka, Igoa, Verlena... Tokom XVIII veka bio je sedište liberalnih ideja a tu su sedeli i Didro, Bendžamin Frenklin... Tokom revolucije tu su se susretali Robespjer, Danton i Mara. Jednom prilikom mladi Napoleon Bonaparta ostavio je ovde svoj šešir kao zalog za neplaćeni račun. Još uvek se tu nalazi taj šešir kao svojevrsni simbol prošlosti, kao i Volterov sto.
.jpg)
