Izvor: Blic, 03.Jul.2009, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad još nema svoj identitet
Za razliku od drugih metropola, koje su u svetu po nečemu prepoznatljive, Beograd i u 21. veku traži svoj identitet. Zbog položaja na kome se nalazi, dobar put je silazak na reke i gradnja kvartova uz vodu, tvrdi u intervjuu za „Blic" Tomas Mejn, ugledni američki arhitekata i osnivač poznate arhitektonske firme „Morfoza". On ne isključuje mogućnost da gradi u Beogradu i dodaje da je to izazov za svakog arhitektu.
- Do sada je reka bila inudstrijski resurs i transportni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << put, a u budućnosti će biti blago ovog grada. Oko nje bi se mogli graditi stambeni objekti, parkovi, igrališta ... Slično se dogodilo i u Madridu i Lionu. To će zaista biti veliki izazov. Beogradu predstoji zanimljiv period izgradnje. Za to će biti važan ekonomski i politički razvoj, koji će mu dati posebno mesto u Evropi. Ovaj grad konačno izlazi iz kompleksa kojim je bio opterećen prethodnih godina i tek će početi da se razvija.
Doputovali ste u Srbiju prvi put pre nekoliko dana. Kakvi su Vam utisci?
- Beograd se nalazi na posebnom mestu, na obali dve reke. To je njegovo veliko blago. Nalazi se na veoma dobrom, ali i važnom položaju, koje mu je u istoriji donelo mnogo toga lepog, ali i mnogo toga ružnog. Vidi se da je ovaj grad mesto na kome se ukrštaju dve velike kulture. Dolazak u Beograd me podseće na trenutak kad sam kao mladić došao u Beč i tada sam prvi put osetio tu istočnu kulturu. Nažalost, Beograd je još traži svoj identitet. Danas su veliki gradovi specifični i prepoznatljivi po nečemu, hoće da se razlikuju među sobom. Tako su jedni drugima konkurencija.
Da li je Beograd konkurencija drugim evropskim gradovima?
- Gradovi u svetu mogu da se svrstaju u nekoliko grupa. U tom smislu, Beograd ne može da se poredi sa Londonom, Moskvom, Parizom, Njujorkom... To su metropole u pravom smislu te reči.
Ali je sa svojom istorijom konkurentan Gracu, Torinu, Nici i drugim gradovima koji imaju približno sličan broj stanovnika i ekonomiju u smislu ciljeva, razvoja i prosperiteta. Upravo to i određuje njegovo mesto na skali gradova. Poslovanje, ekonomija i politika predstavljaju okvire u koje arhitektura mora da se uklopi i ciljeve na koje ona mora da odgovori.
Šta mislite o beogradskoj arhitekturi?
- Ona je neobična za ovaj deo Evrope. Zastupljeni su moderni principi, koje neki vole, a neki ne. Arhitektura u Beogradu je uglavnom funkcionalna, a ne emotivna. Međutim, ovaj grad ima tradiciju na koju se mlade arhitekte nadovezuju. Mnoge moderne građevine izgrađene su za vreme Tita, pogotovo u Novom Beogradu.
Da li vam se više dopada stari ili Novi Beograd?
- Tu ne mogu da se odredim. Sviđa mi se stari deo grada, a novom se divim. Stari Beograd ne možeš ponovo da izgradiš, možeš samo da ga čuvaš. U njemu se vide sve tendencije koje su u Evropi bile zastupljene. Novi Beograd predstavlja kulturne veze moderne arhitekture i deo je istorije. Međutim, ima malo javnih prostora, dekoracije, a detalji su svedeni na minimum. Mlade arhitekte sada to preispituju, jer upravo ti detalji čine različitost. To je ono što ljudi vole. Ideja za uniformnošću više nije interesantna. Modernizam je došao do kraja, traži se kompleksnost. Razvija se nešto što ima lični pečat, što je različito.
Kakvi su trendovi u svetskoj arhitekturi i da li ih Beograd prati?
- Trend je da je svuda sve isto. Ako odete u Buenos Aires, Bangkok ili negde u Evropu videćete iste građevine. Prave se kopije. Sve je povezano, slično. Ljudi žele da naprave nešto različito, ali ne uspevaju.
Da li Beograd liči na druge gradove?
- Očigledno je da liči na Zagreb, mada to ovde ljudi ne vole da čuju. Podseća na male gradove u Austriji, poput Graca, Klagenforta. Tu se vidi tih 600 godina zajedničke istorije. Sa druge strane, liči i na gradove na vodi, kao što su Vankuver, Sidnej, Pistburg ili Oslo. Beograd ima prelep pogled na Dunav i to mu daje neku specifičnu dimenziju.
Poziv čitaocima
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala. Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
Gost „Nedelje arhitekture"
Tomas Majn je došao na poziv četvrte internacionalne „Nedelje arhitektore", koja se održava do 4. jula. Njegov dolazak u Beograd obezbedila je američka ambasada. Majn je sinoć u opštini Stari grad održao prezentaciju na temu „Filozofija Morfoze". Tokom boravka u Beogradu održaće i predavanje na Arhitektonskom fakultetu.
