Izvor: Blic, 05.Jun.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad će upravljati sa 32.800 hektara
Dovoljne količine kvalitetne i zdrave hrane, velike površine obradivog zemljišta, ali i onog koje bi u perspektivi moglo da bude iskorišteno za stambeno-komercijalne namene, osnovni su razlozi zbog kojih je Grad preuzeo PKB korporaciju i zbog kojih će “Voćarske plantaže Boleč”, AD “Dragan Marković” i PIK “Zemun” takođe preći pod njegovo okrilje.
Procena je da bi, osim proizvodnje hrane, svo ovo zemljište moglo da bude značajan izvor prihoda za gradski budžet. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Do pronalaženja strateških partnera za neke od poslova kojima se bave ili eventualne privatizacije, u svima se nastavlja i unapređuje proizvodnja.
- PKB je sada gradsko preduzeće, s tim da je akcionarsko društvo sa 100 odsto državnim kapitalom. Njegove akcije su upisane na Grad Beograd. Formiran je upravni i nadzorni odbor, čime je završena priča oko menadžmenta. Trenutno je, posle smanjenja, zaposleno 2.450 ljudi. Jedan broj je otišao uz socijalni program, koji je finansiralo Ministarstvo ekonomije, dok će neki otići takođe dobrovoljno i za te namene Grad je u budžetu opredelio 50 miliona dinara - kaže za "Blic” Miroslav Čučković, član Gradskog veća i dodaje da je "bitno i da je PKB sa 'Imlekom’ obnovio ugovor o ceni litra mleka, koji umesto 26 sada košta 39 dinara”.
Prema njegovim rečima, razvojna šansa PKB su i obnovljivi izvori energije. Krajem godine raspisan je konkurs za strateškog partnera za ovu oblast jer PKB ima značajne količine biomase (160.000 tona čvrstog goveđeg stajinjaka, 10.000 tona pšenične, 3.000 tona sojine slame, 6.000 tona kukuruzovine).
- Sve ovo može da se koristi za proizvodnju energije. Planirano je da se u blizini industrijske zone u okviru PKB napravi postrojenje koje će ove sirovine prerađivati. Dobijena struja bi se prodavala EPS-u, dok bi se toplotna energija koristila za grejanje javnih ustavnova u Padinskoj skeli i postojećih proizvodnih objekata PKB, u prvom redu plastenika - kaže Čučković.
U okviru PKB nalaze se i dva velika postrojenja - laboratorija za doradu semena i sušara za kukuruz, a u njegovom sastavu je i "Mlinpek”, odnosno silosi. PKB ima i sopstveni vodovod.
- Kada se sve ovo uzme u obzir, potpuno jasno da ovakvo preduzeće ni u kom slučaju ne treba prodavati - ističe Čučković.
Osim PKB, završeno je i podržavljenje AD "Dragan Marković”, koje će takođe postati gradsko i koje u svom posedu ima oko 4.000 hektara zemlje i najbolju farmu tovnih junadi. Podržavljenje za PIK "Zemun” (3.300 hektara) je u toku, gde je obnovljena i modernizovana mlekarska proizvodnja. Kada je u pitanju PKB „Voćarske plantaže Boleč" (4.000 hektara), tek predstoji procedura za prelazak pod okrilje Grada, čijim preuzimanjem gradske vlasti žele da zajedno sa privatnim proizvođačima izrade hladnjače.
Kada svo ovo zemljište bude "prebačeno” na Grad, prestonica će raspolagati sa više od 30.000 hektara zemljišta na raznim lokacijama.
- Ideja Grada je da se potencijali svih poljoprivrednih kapaciteta u gradu sačuvaju - naglašava Čučković.
Godišnja proizvodnja 28.000 tona pšenice 2.500 tona merkantilnog kukuruza 7.000 tona šećerne repe 7.000 tona soje 7.000 tona ječma 1.800 tona graška 1.200 tona boranije 150 tona paradajza 6.000 strukova zelene salate
PKB u brojkama 21.500 hektara obradivih površina 9.000 muznih krava (130.000 do 180.000 litara mleka dnevno 3.700 junadi 2.450 zaposlenih 2.000 ovaca 400 prasnih krmača 300 traktora 33 kombajna 12 linija za baliranje sena 1.000 komada raznih priključnih mašina * U sastavu PKB je i plastenik od dva hektara, laboratorija za doradu semena, kao i sušare i silosi.
Manje novca za eksproprijaciju
Posledica preuzimanja poljoprivrednih preduzeća od strane Grada je, kako kaže Čučkovič, i ušteda u stotinama miliona evra kada je u pitanju zemljište za izgradnju velikih infrastrukturnih projekata.
- Zahvaljujući tome što je PKB prešao u našu nadležnost, nećemo morati da trošimo novac za eksproprijaciju zemljišta sa borčanske strane mosta Zemun-Borča. Slično je i sa PIK "Zemunom” preko čiijeg zemljišta prolazi Sektor A obilaznice oko Beograda, na delu Dobanovci - Batajnica - priča Čučković, istakavši da „Voćarskim plantažama” pripadaju i parcele preko kojih će se graditi pristupne saobraćajnice za drumsko-železnički most u Vinči.
Povezane vesti: Do 2013. spajanje poljoprivrednih preduzeća u Beogradu
