Izvor: Blic, 15.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad bez obeležja
Grad bez obeležja
IVANJICA - Već četrnaest godina Ivanjica ne slavi dan grada jer lokalni političari nisu mogli da se slože koji je 13. septembar važniji u istoriji te varoši: da li onaj iz 1941. kada su Ivanjicu od Nemaca oslobodili četnici ili 13. septembar 1944. kada su je oslobodili partizani. Do pre 14 godina slavio se septembar 1944. godine.
Pristalice Ravnogorskog pokreta danas predlažu da dan grada treba da bude 27. april, kada je 1893. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Ivanjici rođen đeneral Draža Mihailović. Demokrate i radikali su mišljenja da dan opštine treba da bude 3. jun kada ivanjička crkva slavi krsnu slavu Sveti Car Konstantin i Carica Jelena.
Pre deset godina oformljena je komisija koja je za dan grada predložila dva datuma: 17. februar, kada je 1834. izvršeno prisajedinjavanje Starog Vlaha, odnosno, ivanjičkog kraja Srbiji, i 16. jun kada je 1866. godine dekretom knjaza Mihaila Obrenovića Ivanjica proglašena varošicom. Tadašnja komisija nije uspela da se dogovori pa su oba predloga propala. Nakon 2000. godine, pod okriljem nove, demokratske vlasti, oformljena je druga komisija. Ni oni zbog političkih nesuglasica nisu uspeli da ustanove koji datum treba slaviti kao dan Ivanjice tako da je ta varošica i dalje bez svog praznika.
Potpredsednik SO Ivanjica Milanko Bošković kaže da je sadašnjem skupštinskom sazivu ta tema trebalo da bude prioritetna.
- Nažalost, mi smo se bavili nekim manje bitnim stvarima tako da je neophodno što pre intezivirati razgovore o idejnom rešenju za grb Ivanjice i proglašenju novog dana opštine. Na taj dan se dodeljuju priznanja najboljim kolektivima i pojedincima i na najbolji način promoviše se jedan grad. Uostalom, neobeležavanje dana opštine isto je kao kada neko od nas ne bi slavio sopstveni rođendan - kaže Bošković. Inače, nakon bombardovanja sateliske stanice, Ivanjica je ostala i bez grba grada.
Beba Bojović
Profesori matematike ogorčeni Nebriga za talente van prestonice
Niški profesori matematike optužuju Ministarstvo prosvete i sporta da je odgovorno za smanjeno interesovanje i loše rezultate učenika na prijemnom ispitu za talentovane matematičare u Gimnaziji 'Svetozar Marković' jer je test za upis pravljen na osnovu programa koji se primenjuje samo u dva ogledna odeljenja Matematičke gimnazije u Beogradu. Time su učenici van prestonice dovedeni u neravnopravan položaj.
- Ove godine konkurisalo je samo 16 učenika od kojih je test položilo deset, dok su u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, gde već dve godine postoje dva ogledna odeljenja za osnovce, postignuti daleko bolji rezultati. Iako smo tražili i da se u našoj gimnaziji otvore takva odeljenja to nije dozvoljeno jer Ministarstvo kaže da je samo Matematička gimnazija ispunjavala uslove za takva odeljenja, iako mi 16 godina imamo odeljenje za talente - kaže profesor Prirodno-matematičkog fakulteta, prof. dr Radoslav Dimitrijević, koji od početka predaje matematiku talentima u Gimnaziji.
Po njegovim rečim Matematička gimnazija u Beogradu već dve godine priprema učenike osmog i sedmog razreda i ti đaci od tada osvajaju sve nagrade na republičkom i saveznom takmičenju iz matematike. To je normalno jer oni u toku godine kontinuirano uče po posebnom programu matematike a test za upis u specijalna odeljenja je prilagođen njima.
- Na taj način guši se matematika van Beograda. Degradiraju se talentovani učenici jer se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na vršnjake u prestonici. Pre toga su često osnovci širom Srbije odnosili nagrade i samim tim su bili motivisani za učenje matematike- kaže profesor Dimitrijević.
Zorica Blagojević, šef Odseka za obrazovanje Ministarstva prosvete tvrdi da su u Beogradu formirana takva odeljenja jer je bilo uslova.
-Preko Društva matematičara Srbije utvrdili smo da je bilo pedesetak učenika koje smo tada mogli da primimo u ogledna odeljenja. Tu su uključeni i psiholozi jer toj deci nije lako, pošto su odvojeni od svoje prirodne sredine. Drugo, u Matematičkoj gimnaziji morali smo da organizujemo nastavu i za sve ostale predmete po programu za osnovnu školu. Nismo odbili samo Niš i Novi Sad, već i sedam gradova u Srbiji u kojima postoje specijalna odeljenja za talentovane matematičare.
Vesna Torović
