Izvor: Politika, 23.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govorne mane posle bombardovanja
U godinama posle agresije NATO-a, u kuršumlijskom kraju evidentiran povećan broj dece sa problemima u govoru, ali nije sprovedeno sistematsko istraživanje
Kuršumlija – Od 2003. godine zapažamo relativno veliki broj dece sa govornim manama, kao i izvestan broj mališana koji zamuckuju. Te pojave, naš je utisak, izraženije su u kuršumlijskom kraju nego u drugim delovima Toplice. Pošto su ove pojave uglavnom posledice emocionalnih poremećaja, pretpostavljamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da jedan deo tih slučajeva može da se dovede u vezu i sa bombardovanjem NATO-a, koje je u Kuršumliji bilo masovno – izjavila je logoped u prokupačkom Domu zdravlja Jasmina Stanković na nedavno održanoj konferenciji za novinare, naglasivši da sistematizovanih podataka nema, jer stručna i sveobuhvatna istraživanja ove pojave nisu sprovedena.
A da je NATO neštedimice bombardovao Kuršumliju i naselja oko nje, dokazuju podaci sabrani u knjizi Radoljuba Gligorijevića, hroničara ovog kraja. Na Kuršumliju i okolno područje, tokom 78 dana bilo je 72 naleta avijacije NATO-a, a zabeležene su čak 432 detonacije. Gađane su hale preduzeća „Metalac”, koje su blizu centra Kuršumlije, kao i garnizon, oko koga su brojni civilni objekti. Mnogo granata palo je i na naselja Pepeljevac, Mačkovac, Dankoviće, Kastarat, Visoku, a skoro neprekidnom bombardovanju izložena je bila Mirnička reka i selo Merdare.
Pedijatar u kruševačkom Domu zdravlja Verica Đorđević kaže za naš list da o posledicama bombardovanja na razvoj dece ne može da se govori bez analize podataka koji bi bili prikupljeni obimnim istraživanjem, kakvog nije bilo u kuršumlijskom kraju. Ona nam je prezentovala podatke prema kojima je iz Kuršumlije na specijalistički pregled kod logopeda u Prokuplje, godinu dana posle bombardovanja, upućeno sedmoro dece, naredne godine njih 14, a 2002. čak 22 mališana. Ipak, naša sagovornica je sklonija zaključku da je siromaštvo u ovom kraju najveća muka porodica, pa samim tim i dece, što jeste trauma koja može da izazove različite posledice.
U osnovnoj školi „Miloje Zakić" pedagog Dušan Nikolić kaže za naš list da od 774 đaka 78 ima neke od smetnji u razvoju. Među njima je i dvadesetak sa govornim problemima, a samo jedan i sa zamuckivanjem, koji je, inače, odličan đak. Mnogo je veći problem socijalna situacija porodica: roditelji bez posla, razvedeni, ostavljena deca kod baba... Bilo je i mnogo prognanih sa Kosmeta, čija su deca, razumljivo, u teškoj situaciji.
U Osnovnoj školi „Drinka Pavlović”, gde je 1.100 učenika, direktor škole Radiša Nikić nam je rekao da oni već godinama imaju posebno odeljenje za decu ometenu u razvoju, a da nisu vršena istraživanja o posledicama bombardovanja na emocionalni život dece.
I Boban Luković, direktora dečjeg vrtića „Sunce”, za „Politiku” tvrdi da niko ne može da kaže bilo šta o posledicama bombardovanja na razvoj dece bez prethodnog ozbiljnog ispitivanja:
– Mi samo primećujemo da imamo dosta dece sa problemima izgovora nekih glasova, ali mi za to nismo stručnjaci. Kuršumlija, nažalost, nema ni logopeda, iako je potreban i nama i školama – kaže Luković.
D. Borisavljević
[objavljeno: 24/04/2008]
