Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govor tela
ZAŠTO JE SENATOR IZ ILINOISA BARAK OBAMA tako ubedljivo pobedio njujoršku senatorku Hilari Klinton u prvom, neformalnom izjašnjavanju glasača u Ajovi? Ne samo zbog promena koje Obama obećava i njegove ukupne teleratne pojave, već i zbog scenski različitih nastupa dvoje pretendenata na nominaciju u Demokratskoj stranci. Naime, za brojnu armiju neodlučnih birača ova bitka vodila se i još se vodi i govorom tela. Hilari Klinton je na sceni razgoropađena i raskoračena poput kolosa sa isturenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << grudima u pravoj prostornoj invaziji. Kada se obraća biračima ona često upire prstom što ljudi ne vole. Kada ne govori, skoro da stoji u stavu mirno, skupljenih stopala, ruku čvrsto priljubljenih uz telo, valjda da bi sve Amerikance podsetila da je njen muž bio vrhovni komandant oružanih snaga SAD. Koji je izbegao vojnu službu u Vijetnamu, kojeg su u Pentagonu generali prezirali, a kojeg su marinci iz neposrednog obezbeđenja morali da uče kako se salutira. I čija žena sada insistira: "Ja sam svoj politički čovek".
Nasuprot Hilari Klinton, Barak Obama zauzima pomirljivu pozu, prstiju prepletenih kao u molitvi, ponekad se zanjiše s jedne strane na drugu kao da ga bole noge. Njegov nastup odražava ličnost, prezentovani imidž blizak je realnosti, "stil je čovek sam". Obama je svestan da za finalnu pobedu ili poraz, kako u trci za nominaciju u Demokratskoj stranci, tako i u trci za Belu kuću, neće biti presudni programi, nego ličnost dvojice kandidata. Jer, pošto ih muči mali broj problema od životnog značaja, čini se da američki birači svoje predsedničke kandidate procenjuju prema njihovom karakteru. A Barak Obama je očito mnogo simpatičnija ličnost od Hilari Klinton. Osim toga na licu gospođe Klinton moglo se videti da svog rivala smatra glupim. Ali, "glupi su uvek u većini", govorio je još Hari Truman. "Osvojite njihov glas i uvek ćete biti izabrani".
U GRUZIJI SE ODRŽAVAJU PREDSEDNIČKI IZBORI. Sve procene govore u prilog sadašnjem predsedniku Mihailu Sakašviliju. Koji ima i sve preduslove da u istoriju uđe kao "Mihailo bez zemlje". Naime, njegova vlast uopšte ne kontroliše delove Gruzije, Abhaziju i Južnu Osetiju koje bi da se otcepe od matice zemlje i da se pripoje Ruskoj Federaciji. U tom slučaju nema Gruzije kao jake države i važnog američkog saveznika na Kavkazu. I zato Sakašvili ne podržava secesiju Kosmeta od Srbije. Što opet podržavaju njegovi mentori u Vašingtonu.
U međuvremenu, Amerikanci nastoje da učvrste svoje prisustvo posebnim lancem mobilnih vojnih baza na Kavkazu. Zapravo, SAD vide Kavkaz i Centralnu Aziju kao jednu celinu, pri čemu je Kavkaz centralna tačka odakle možete da krenete u bilo kom pravcu, to je naprosto raskršće. Kao Kosmet u Srbiji i na Balkanu. Strategijski centralna tačka.
Dakle, umesto velikih i stalnih vojnih baza u Evropi, Pentagon sada ide na stvaranje manjih i mobilnih baza na južnom Kavkazu pri čemu energetski izvori u tom regionu za SAD nisu prvenstveni cilj već sredstvo. Po američkoj doktrini infrastrukture, kao što su naftovodi, upravo su sredstva za uspostavljanje novih odnosa, a buduće članstvo država tog regiona u NATO-u deo ukupne američke politike. Nema sumnje, SAD su i vojno stigle u Centralnu Aziju sa namerom da tu i ostanu. Sa svoje strane, Moskva je toga svesna.
SVET JE USRED NOVE PETROLEJSKE KRIZE. Od iranske revolucije 1979. godine skok cene nafte na sadašnjih oko 100 dolara po barelu može da izazove novu globalnu recesiju. Istina, ekonomisti se nikada nisu složili o tome šta se dogodilo sa naftom 1979. jer mnogi kažu da naftna kriza iz tog vremena nije bila rezultat namernog embarga. Porast cena nafte u 1979. pokrenuo je spiralu inflacije u zapadnim zemljama, koje su, u nastojanju da se tome suprotstave, podigle kamatne stope. Na taj način je kontrolisana inflacija, ali je izazvana strašna recesija. Danas je strah od inflacije ipak nešto manji, ali najviše brine uticaj cena nafte na kupovnu moć.
No, ako naftna kriza može tako lako da se dogodi, zašto je nismo imali u oštroj formi od 1979. godine? Možda i zato što su zapadne privrede u međuvremenu znatno povećale svoju energetsku rentabilnost, američka privreda je, recimo, u 1985. godini bila za trećinu veća nego u 1973. godini, a trošila je manje nafte. Posledica toga bila je marginalizacija zone opasnosti. Persijski zaliv je 1985. proizvodio samo 18 odsto svetske nafte, što je manje od polovine njegovog udela u 1973. U narednom periodu brzi porast potrošnje nafte rešen je proizvodnjom u Persijskom zalivu i cene nafte opet su postale talac bliskoistočne politike. U međuvremenu, u Rusiji se pojavio Vladimir Putin, a u Venecueli Ugo Čaves...
Jedna bliskoistočna bajka govori o kamili kojoj su svi dodavali novi tovar. U jednom trenutku je neko prišao i stavio joj na već pretovarenu grbaču još samo struk trave. I kamili je puknula kičma. Tržište nafte mnogo sliči na grbaču nesrećne kamile.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 06/01/2008]
.jpg)
