Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Maj.2011, 13:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Govor mržnje isteran iz udžbenika - iz društva nije

BEOGRAD -

Iako je na prostoru Balkana evidentno da od zemlje do zemlje postoje razmimoilaženja u poimanju starije i novije istorije, države proistekle iz bivše Jugoslavije učinile su, u skladu sa svojim evropskim aspiracijama, napor da kroz delovanje nadležnih institucija onemoguće da se u školskim udžbenicima potkrade govor mržnje.

Zemlje Balkana su, u ovom trenutku, daleko od ostvarenja ideje pojedinih uglednih političara da se stvori zajednički regionalni udžbenik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << istorije zasnovan na humanističkim a ne nacionalnim premisama, ali je učinjen veliki korak u pravcu izbacivanja stigmatizovanja po nacionalnom osnovu i podsticanja predrasuda iz udžbenika.

Dvostepena kontrola

U Srbiji, tako, standardi koje je propisao Nacionalni prosvetni savet ne dozvoljavaju da se u školskim udžbenicima pojavi govor mržnje, jer objavljivanju svake knjige prethodi detaljna "dvostepena" kontrola.

Neretko se u javnosti postavlja pitanje da li različita interpretacija istorije u zemljama regiona može uticati na stvaranje predrasuda, kao i koje formulacije koristiti kako do toga ne bi došlo.

"Pitanje je ko može sada da proceni da li je istina ovakva ili onakva, posebno u novijoj istoriji. Standardi kod nas, međutim, zahtevaju da se u udžbenicima ne pojavi govor mržnje, a stil pisanja primeri civilizovanom načinu komunikacije", navela je za Tanjug predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta Desanka Radunović.

Druge sfere komunikacije

Sociolozi, međutim, primećuju da, kada je reč o govoru mržnje i njegovom pogubnom vaspitnom uticaju, krivca ne treba tražiti u oficijelnom prosvetnom sistemu, već u drugim sferama javne komunikacije, pa i u političkim diskursima.

Ratko Božović i Žarko Trebješanin primećuju da je govor mržnje odomaćen u komunikaciji žitelja regiona, ali da to ne može biti posledica sadašnjih vaspitno-obrazovnih sistema, već da je problem ukorenjen pre svega u poslednjoj deceniji prošlog veka.

"Mi nemamo samo podeljenost u mišljenju i ponašanju, već i u jeziku i govoru. Tako u našem političkom, ali i u svakodnevnom životu preovlađuje ratnički jezik. A u osnovi tog jezika stoje mržnja i netolerancija", tvrdi Božović.

Mržnja je, dodaje on, gotovo stalno stanje regionalnih mentaliteta, a naročito je dramatično u političkom polju, jer su balkanska društva politička društva, te utoliko pre mržnju treba identifikovati i u javnosti je osporavati i osporiti.

Poslanik Demokratske stranke i član skupštinskog Odbora za prosvetu Nataša Vučković izjavila je da u srpskim udžbenicima ne postoje eksplicitni govor mržnje, niti podstrekivanje bilo kakvih predrasuda prema drugim narodima i manjinama.

Ona je rekla da se u Odboru za prosvetu mnogo razgovaralo o vrednosnim sistemima i porukama, koje domaći sistem obrazovanja treba da šalje, kada je usvajan Zakon o osnovama sistema obrazovanja.

"To je jedan od odličnih zakona koje smo doneli 2009. godine, a koji je upravo te moderne vrednosne principe uveo u naš obrazovni sistem i koji je napravio ravnotežu između građanskog pristupa obrazovanju, vrednosti Evropske unije u obrazovanju i onoga što je razvoj nacionalnog identiteta i nacionalne svesti", uverena je Vučković.

Udžbenici i okruženje

U Hrvatskoj je obrazovni sistem postavljen na istim, evropskim vrednosnim postulatima, ali generator naopakih stavova, posebno mladih, i nisu udžbenici, nego društveno okruženje, složili su se sagovornici Tanjuga.

"Danas nema nijednog udžbenika istorije u Hrvatskoj koji ne bi nedvosmisleno osuđivao ustaški režim", kaže u prilog tome viši predavač na zagrebačkom Filozofskom fakultetu i autor udžbenika istorije Snježana Koren.

Ona, pak, upozorava da na stvaranje slike o istoriji i sadašnjosti kod mladih ljudi mnogo veću ulogu ima njihovo okruženje, od familija i prijatelja do interneta, nego udžbenici.

O tome svedoči i istraživanje koje je lane sprovela nevladina organizacija GONG na 999 učenika završnih razreda gimnazija i stručnih škola.

Više od 40 odsto njih smatralo je da bi Hrvati u Hrvatskoj trebalo da imaju veća prava od drugih naroda, 42,9 odsto da u Hrvatskoj ne bi trebalo dozvoliti korišćenje jezika nacionalnih manjina u službenim prostorijama državnih institucija.

Tek 27,6 odsto srednjoškolaca smatralo je da je NDH bila fašistička država, a 14 odsto njih je protiv oštrog kažnjavanja isticanja fašističkih simbola. Više od 40 odsto maturanata je protiv krivičnog gonjenja hrvatskih vojnika zbog zločina u ratu i smatra da treba zaustaviti svaki takav pokušaj, a 45,9 odsto srednjoškolaca smatra da je homoseksualnost bolest.

"Uzroci ovakvih rezultata mogu se tražiti u obrazovnom sistemu, nastavnom planu i programu, ali i opštoj političkoj i društvenoj klimi proteklih 20 godina, u kojoj su određeni tip vrednosti promovisale političke elite i pojedini mediji", kaže za Tanjug Dragan Zelić iz GONG-a i dodaje da odgovornost za te stavove leži i na porodici, ali i na Crkvi koja ima velik uticaj.

BiH: Razlike u tumačenju, bez uvreda

Sporni sadržaji koji bi se mogli podvesti pod govor mržnje proterani su društvenim konsenzusom i iz udžbenika u BiH, iako u toj državi postoji čak 12 obrazovnih programa.

Posle rata godinama se radilo na uklanjanju uvredljivih formulacija iz udžbenika i knjiga, kao i na sprečavanju diskriminacije u školama i obrazovnim sistemima, podseća direktor Pedagoškog zavoda Republike Srpske Mirko Banjac.

"Razlike postoje kod pojedinih istorijskih događaja, ali one nisu uvredljive. To je stvar tumačenja i pogleda na pojedine istorijske procese", kaže Banjac.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...