Izvor: B92, 12.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gotovina: Nisam kriv
Hag, Zagreb -- Hrvatski general Ante Gotovina izjavio da nije kriv ni po jednoj od sedam tačaka haške optužnice.
Gotovina nije želeo da izjašnjavanje o krivici odloži za mesec dana, što je mogućnost koju dozvoljava pravilnik Haškog suda. Umesto toga rekao je da je spreman da o krivici govori odmah. "Časni sude, nisam kriv", bili su odgovori optuženog na sedam puta ponovljeno pitanje kako se izjašnjava o navodima optužnice.
Iako optuženi nije tražio da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << cela optužnica bude pročitana jer je, kako je rekao, upoznat s njenom sadržinom, sudija Karmel Agijus je naložio da taj dokument Tužilaštva, ipak, u sudnici bude pročitan u celini. Agijus je ocenio da bi to bilo korisno pošto je Gotovina četiri godine proveo u bekstvu i da su i prva i dopunjena optužnica protiv njega jedno vreme bile obeležene oznakom poverljivo. Agijus je tražio da budu pročitana i imena žrtava iz Oluje. "Ovaj sud treba da doprinese utvrđivanju istine i pomirenju i važno je da i porodice žrtava znaju da ih nismo zaboravili", rekao je Agijus pre nego što je počeo da čita spisak žrtava i mesta u kojima su stradale.
Prvo pojavljivanje Gotovine u sudnici direktno su prenosile hrvatske televizije RTL, HRT i Nova.
Haška optužnica tereti Gotovinu za zločine tokom operacije Oluja, od avgusta do novembra 1995. U optužnici se navodi da je kao glavnokomandujući operacije u Krajini ali i zbog individualnog angažmana odgovoran za deportacije, progon, ubistva, pljačku i uništavanje imovina Srba u opštinama Šibenik, Zadar, Knin, Benkovac, Obrovac, Sinj, Gračac, Korenica, Gospić, Donji Lapac i Drniš.
Prema navodima optužnice, Gotovina je odgovoran za ubistvo najmanje 150 Srba i progon njih više od 150.000. Zločini su počinjeni u okviru tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata u kom su, sem Gotovine, učestvovali i haški optuženici, vojni i policijski generali Ivan Čermak i Mladen Markač, ali i predsednik Franjo Tuđman i brojni neimenovani funkcioneri državnog, vojnog i policijskog vrha Hrvatske.
Gotovina je na sudu pitan koja mu je bila poslednja adresa na kojoj je boravio pre nego je prebačen u Hag, na šta je on odgovorio: "Tenerife, Španija." On nije mogao da odgovori na pitanje sudije da pruži preciznu adresu poslednjeg boravišta. Ozbiljnog izraza, Gotovina je slušao navode optužnice. U sudnici ga je zastupao branilac po službenoj dužnosti Herit Aleksander Knops, a na galeriji za posetioce sedeli su njegovi branioci Luka Mišetić i Marin Ivanović. Oni očekuju da će ih Sekretarijat suda uskoro i zvanično imenovati za branioce Gotovine. Osim njih, na galeriji sudnice III sedeo je i veći broj novinara iz Hrvatske, tridesetak posetilaca, među njima je viđen i bivši potpredsednik Vlade Hrvatske Dražen Budiša.
Tužilaštvo je zastupao Aleks Vajting, koji je u Tribunalu vodio i suđenje Fatmiru Ljimaju, Isaku Musljiuu i Haradinu Balji. Ljimaj i Musljiu oslobođeni su krivice, a Balja je osuđen na 13 godina zatvora, za B92 javlja Ljubica Gojgić.
Podrška za Gotovinu
Danas bi u Zagrebu trebalo da bude održana i vanredna sednica Vlade Hrvatske, na kojoj će biti razmatrana situacija posle hapšenja Gotovine, a jedno od pitanja će biti mogućnost da generalu bude omogućeno da suđenje čeka na slobodi.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić ocenio je da je vidljivo da su mitinzi povodom hapšenja Gotovine iz demonstracija, u kojima je bilo ustaških znakova, rušilačkih poruka i uvredljivih izjava, prešli u mitinge podrške. Centralni miting podrške održan je juče u Splitu, a sličnih, ali manjih skupova, bilo je i u Zagrebu, Puli, Vukovaru, Gospiću, Rijeci, Šibeniku, Karlovcu i Sisku i svi su protekli bez incidenata. U izjavi Hrvatskom radiju Mesić je rekao da će pravu podršku general dobiti ako Haški sud utvrdi istinu, a to će se desiti ako dobije sve potrebne činjenice.
Komentarišući proteste, predsednik Sabora Vladimir Šeks izjavio je da su stavovi vlasti već poznati, to jest da protesti treba da budu u službi davanja podrške Hrvatskoj, Gotovini i istini.
.jpg)
