Izvor: N1 televizija, 22.Mar.2018, 22:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gosti N1: Mere korisne, ali nisu dovoljan motiv za rađanje

Gosti N1 Direktno kažu da su državne finansijske mere za rađanje korisne i dobrodošle onima koji su se već odlučili za dete, ali da nisu dovoljan motiv za proširenje porodice. Potreban je set mera, i da one budu dugoročne - da ne zavise od promena vlasti. Neophodna je i promena rodnih uloga u porodici.

Srbija godišnje gubi grad veličine Bečeja, upozoravaju demografi. Vlada, ministri i predsednik Srbije predstavili su paket mera za koje veruju da mogu da preokrenu negativan >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << trend. Da li je finansijska pomoć način da država motiviše parove da postanu roditelji?

Profesorka Filozofskog fakulteta Mirjana Bobić kaže da je problem sa natalitetom fenomen jako dugog trajanja, da je on obeležio čitavu drugu polovinu XX veka. Imamo kontinuirano niske stope rađanja, od 1930-ih godina do sada, navodi, dodajući da se razlozi za to, u različitim periodima, razlikuju.

Navodi i da druge zemlje, pa i razvijene, kao što su države zapadne Evrope, zatim Kina i Japan, imaju sličan problem, koji rešavaju kontrolisanom emigracijom, što kod nas nije slučaj.

Govoreći o novim merama države, kaže da kada bi sve mlade devojke počele da rađaju troje, četvoro dece, na efekte tih mera morali bismo da čekamo narednih 20 godina, kad ta deca uđu na tržište rada.

EU da bi održala svoj sadašnji nivo ekonomskog razvoja, mora da ima uvoz od milion migranata godišnje, ističe Bobićeva.

Vladimir Nikitović, demograf sa Instituta društvenih nauka, kaže da su ovih dana u svim medijima prisutni alarmantni naslovi i upozorenja, ali da je ovakva demografska situacija slična poslednjih 15 godina.

Sa svim tim demografskim izazovima se suočavamo više decenija, a to sve je kulminiralo početkom 21. veka, dodaje.

Nikitović kaže da, kad su u pitanju mere populacione politike, bilo gde u svetu, pa ni ovde, ne može da bude izvesnih rezultata u nekom vremenu, i da u demografskim trendovima utvrditi tu izvesnost nije moguće iz brojnih razloga. Ne možete biti sigurni, ako određene mere primenite, da li će doći do nekih efekata, dodaje.

Međutim, kako ističe, dugoročnost mera je važna stvar. U pitanju su strateške stvari i kakve god mere donosili, bitno je da one ne zavise od cikličnih promena vlasti, dodaje. Mere direktne finansijske stimulacije jesu korisne, ali ne mogu biti na dug rok dovoljan motiv da se neko odluči za proširenje porodice, naglašava Nikitović.

To jeste jedan dobar signal, ali postoje i setovi mera, koji su i predviđeni Strategijom, koji će ići u paketu sa ovom najavom, i mislim da je to mnogo važnije, kad je natalitet u pitanju, navodi Nikitović, koji je učestvovao u izradi nove strategije.

Govoreći o merama koje na duži rok mogu biti delotvorne, gost N1 navodi da su to one koje su usmerene na promenu rodnih uloga u porodici - da i muškarac podjednako snosi teret roditeljstva kao i žena. Tek tada postojaće šansa da, na dug rok, žene osete da mogu da ostvare željeni broj dece, dodaje.

Kod nas, a i u regionu, kuća je na ženama, a one danas imaju i aktivniju ulogu na tržištu rada u odnosu na ranije godine, naglašava Nikitović i dodaje da, dok ne dođe do te promene (rodnih odnosa), neće biti ozbiljnih promena u tom segmentu.

Bobićeva kaže da je u pitanju ono što se zove "modernizacija braka". Postoji čitava nova škola u demografiji koja upravo skreće pažnju na nizak nivo rađanja koji je u vezi sa nedovršenim promenama u privatnoj sferi, navodi.

To je počelo, kako dodaje, sa ženama Istočnog bloka, koje su posle Drugog svetskog rata podelile ulogu hranioca sa mužem, jer im je bio potreban dvojni dohodak, ali im je, pored toga, ostao sav teret roditeljstva kad se vrati kući, plus pranje, čišćenje... Mlade žene danas anticipiraju šta ih sve čeka, a muškarci nisu dovoljno uključeni i posledica toga je da iz fertilnog perioda izađu bez realizacije porodice, navodi.

Međutim, ističe da danas postoje i "novi", mladi muškarci koji žele da se ostvare kao očevi, žele da budu partneri, da budu ravnopravni sa majkama, ali i da tu ima raznih barijera - podsmevaju im se, poslodavaci nemaju dovoljno sluha za roditeljske obaveze koje oni žele da preduzmu.

Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" kaže da je novčana pomoć dobrodošla u onom slučaju kad je neko već odlučio da ima dete. Dodaje da su iz tog udruženja uvek apelovali na povećanje tih mera, ali smatra da one nisu podsticajne, i da se žene, zbog njih, neće doneti odluku o rađanju. Navodi da puno mera mora da se uskladi za tako nešto i dodaje da to nije jednostavno.

Vlada opšta nesigurnost mladog čoveka i mlade žene koji ne znaju šta ih čeka sutra i kad nemate sisteme podrške, vi onda ne možete da razmišljate o deci, kaže Plemićeva.

Ističe težak položaj zaposlenih žena, ali i to da danas, na tržištu rada, više od polovine nezaposlenih čine žene. Podseća da je neretko uslov dobiju radno mesto - da nemaju decu ili da "neće skoro da rađa". Dodaje da žene često dobijaju otkaze kad odu na porodiljsko, ili budu skrajnute na niža radna mesta, što podrazumeva i manji dohodak kad se vrate - tada kada imaju jednu osobu više u svojoj porodici.

Mnoge žene, navodi Plemićeva, na račun dobijaju minimalac, a nešto na ruke, bez čega ostaju kad odu na trudničko. Navodi i da je često problem i bolovanje kad se vrate na radno mesto.

"Moramo da razmišljamo o usklađivanju rada i roditeljstva, o vrtićima, zdravstvu, obrazovanju, o svemu onome što čini tu klimu... Taj finansijski deo nije dovoljan, iako je dobrodošao za one koji su se odlučili da imaju dete", navela je Plemićeva.

O revidiranoj strategiji

Prethodna strategija za podsticanje rađanja nije bila loša, ali nije bila implementirana, kaže Bobićeva, koja je radila na doradi revidirane.

Navodi da su u novoj promovisali neke važne stvari, kao što je veštačka oplodnja. Uspešnost Strategije će zavisi od toga kako će se političke garniture prema njoj odnositi i koliko će se investirati u nju, dodaje.

Dali smo i akcioni plan za ovu i narednu godinu, i bili smo realni kad je u pitanju ono što može odmah da se sprovede u delo, navodi gošća N1 direktno. Ona dodaje da je to promovisanje novog očinstva, sankcionisanje poslodavaca koji uslovljavaju zapošljavanje žena njihovim budućim reproduktivnim planova i sl.

Ulaskom u EU - u prvih pet godina bi se udvostručio odlazak

Niti je pad nataliteta specifičnost Srbije, niti su podsticaji za rađanje srpski izum. Zemlje srednje i istočne Evrope od početka 90-tih izgubile su oko 20 miliona stanovnika. Zato je poljsko ministarstvo zdravlja spotom pozivalo Poljake da se množe kao zečevi, a nedavno pažnju, ne samo hrvatske javnosti, privukao je tamošnji državni sekretar Ministarstva za demografiju, koji je pred kamerama podneo ostavku nezadovoljan podsticajnim merama.

Na pitanje kako bi se, na ionako sivu sliku kad su u pitanju migracije, odrazio ulazak Srbije u EU, Nikitović kaže da, prema nekim procenama, u prvih pet godina, kad su najintenzivnije migracije, sigurno bi se udvostručio sadašnji "deficit". Tada bi taj broj bio od 40 do 50.000 emigranata. Kaže da se tako i indirektno "gubi" jer ljudi koji odlaze su u reproduktivnom periodu, i njihova deca će se roditi u drugoj zemlji.

Nikitović kaže da zemlje koje su siromašne, poput naše, mogu teško da iznesu bilo kakve mere.

Ako imate jaku ekonomsku državu, imate i efekat da se ljudi stabilno osećaju, kaže. Stabilnost posla i stabilnost institucija, da i ako sada nije, možete da računate da će napredak biti ostvaren u budućnosti, to ističe gost N1 direktno.

Bitnije je istaći tu dugoročnost i strateški pristup i to je ono što je suština - ljudi znaju gde žive, kakva je situacija i kakvi su im planovi, navodi Nikitović. Nadam se da će sprovođenje svih tih stimulativnih mera zaživeti, zaključuje.

Nastavak na N1 televizija...