Izvor: Politika, 27.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorke godine
O lopovima, onim malim, i onim velikim
Junak umre jednom a kukavica sto puta!
Taman sam na uglu kročila u moju ulicu, kad vidim komšiju kako je zastao i uznemireno dahće.
– Jurim, komšinice, u vestima sam čuo da je bila pljačka, baš na našem spratu. Moglenička 18, sedmi sprat"
– O, moj bože – vrisnuh i potrčah a komšija za mnom.
– Šta vam je, komšinice, čemu žurba" Zašto i vi?
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kako čemu, zar niste rekli da su nas opljačkali"
– Nisu vas! Sigurno su obili moj stan! Ko bi bio lud da provaljuje kod jadnih penzionera ili u glumački stan! Mislite li da su lopovi ludi, da ne znaju da su vaši honorari, uprkos tome što ste slavni – mali?! Mili bože, a ja baš danas nisam odneo pazar u banku" Ženo božja, šta od vas da uzmu?
– Šta god da uzmu, sve što imam treba mi" – rekoh i nastavih da trčim.
Komšija je bio u pravu, nisu provalili u moj stan. Lopovima ne treba moja klimava veš mašina proizvodnje iz šezdesetih" A šta će im stari, muzički stub koji krči? Lopovi su, zaista, obili komšijin stan. To je pokvarilo naše dobrosusedske odnose. Ne kažem da sam poželela da su mene opljačkali umesto njega, ali me je žešće uvredio rekavši da sam siromašna kao crkveni miš i da je to svima poznato, čak i – lopovima.
Pitam se, postoji li škola za lopove? Ako postoji, pod kojom šifrom se krije? Možda je to "škola za pekače klinkera", ona mi je oduvek bila sumnjiva jer ne znam šta tamo peku, šta su klinkeri? Kako li se lopovi spremaju za nastupe, da li su ambiciozni kao mi glumci? Da li se osećaju prikraćeni što im novine ne objavljuju intervjue s fotografijama? "Ja sam bolji lopov od mog kolege lopova s kojim sam izveo čuvenu pljačku banke! Sve sam morao sam, i još me je ometao"... Govore li na isti način kao glumci: "Glavna uloga se ne dobija, ona se mora odigrati. Moja je uloga glavna jer je ja igram!" Da li bi i lopov voleo da se proslavi – ali šta posle, kako da uđe neprimetan u zgradu, pljačka i obija ako ga svi prepoznaju?!
– Dobar dan, gospodine, slavni lopove, uvek mi je drago kad vas vidim, ima li štogod novo, lepo? Pripremate li se za neku, neviđenu pljačku da nas obradujete"
Ne može tako, nije to glumački posao, a odricanje od javnih pohvala mora lopova da čini neurotičnim, da se oseća prevarenim. On je zakinut, izabrao je pogrešno zanimanje! U vestima do detalja opisuju pljačku, kako je lopov usred bela dana ušao u stan i opljačkao ga dok je vlasnik otišao na obližnju pijacu da kupi rotkvice. Sve kažu, samo njega niko ne pominje poimenice, on je samo lopov koji mora da se krije, ne sme da se pohvali nikome! Da li i on radi prekovremeno? Možda i lopovi imaju gazde koje im nameću norme kao vozaču velike firme koji me je pre neki dan vozio.
– Gospođo, imam petoro dece i ženu koja ne radi. Vozio sam trista sati ovog meseca da nekako uvećam primanja, jer za normu što zaradim platu, to ne dostiže ni za običan život. A odem juče da primim novac za prekovremeni, kad mi šef reče: "Ne mogu da te isplatim, gazda je rekao da ti podignem normu, ako možeš za prekovremene sate da voziš toliko, onda moraš isto toliko za normu! Šefa imamo samo zato da nas gazda preko njega gazi i ponižava, to je njegov radni zadatak, a gazdu i ne srećem".
Da li lopovima, kao građevinarima, neko namešta poslove? Moj komšija je očajavao jer je pljačkaš tačno otvorio pravi ormar, ništa nije rasturio po stanu, samo je zavukao ruke gde treba i uzeo sve pare. Neko ga je obavestio da između ružičastih i belih gaća" Evo prilike za paranoju: da li nas prijatelji posećuju da bi saznali gde skrivamo blago, pa javljaju, za određeni procenat, svojim prijateljima lopovima" Neki građani, pak, imaju stalni, nemi razgovor sa mogućim napadačima, razbojnicima, i pre nego što izađu iz kuće pobacaju po sobama sitno iscepkane papiriće, iz ladica povađen veš, okrenu kuću tumbe da bi uljez, lopov ako naiđe pomislio da je zadocnio! – Hej, nesuđeni lopove, neko te je preduhitrio!
– To je glupo! – reče drugi komšija. – A pametno je što ja uopšte ne izlazim iz kuće, čučim u mraku s toljagom u ruci da ga iznenadim ako naiđe"
– Što ste vi naivni – reče komšija iz prizemlja. – Ne plašim se ja ovih malih lopova koji nas pljačkaju po stanovima. Mene je strah od onih velikih! Slobi sam oprostio sve laži, prazna obećanja, sedam izgubljenih ratova, deset gorkih godina, ali ne mogu da mu oprostim što je opljačkao državu i narod. Da sam ja predsednik, voleo bih da je moj narod bogat, da svi imaju sve; umesto toga celog života živim u zemlji gde politika ne razume život a vladari ne vole narod.
Eva Ras
[objavljeno: 27.09.2007.]
