Izvor: Politika, 23.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorivo skuplje u proseku za 2,8 dinara
Nova cena benzina od 95 oktana je 110,7 dinara po litru, dizela D-2 97 dinara, evro-dizela 106,39 dinara. – Uprkos obećanju o povećanju proizvodnje, na svetskoj berzi barel nafte je juče dostigao 137 dolara, a berzanski spekulanti procenjuju da će brzo dostići cenu od 140 do 145 dolara
Gorivo je od ponoći skuplje u proseku za 2,8 dinara – cena motornih benzina je povećana za 2,65 dinara, a dizela za 3,1 dinar po litru, javio je juče Tanjug pozivajući se na ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finansija i energetike.
Nova cena motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana veća je za 2,56 dinara – 110,7 dinara po litru, dizela D-2 za 2,81 dinar – 97 dinara po litru, eko 3 dizela za 2,99 dinara – 101,33 dinara, a evro-dizela za 3,2 dinara – 106,39 dinara po litru.
Ulje za loženje biće skuplje za 3,57 dinara – 93,11 dinara za litar.
Poskupljenje je usledilo nakon što je Ministarstvo finansija juče dalo saglasnost na predlog Ministarstva energetike. Uredbom o formiranju osnovne cene derivata predviđeno je da se domaće cene goriva na 15 dana usklađuju sa cenom nafte na svetskom tržištu i kursom američkog dolara.
Svetske berze ne daju naznake da će za dve nedelje naša ministarstva moći da donesu odluku po kojoj bi potrošači manje izdvajali za litar goriva. I pored toga što je najveći svetski proizvođač nafte, Saudijska Arabija, prošlog vikenda u Džedi obećala da će od jula povećati svoju proizvodnju, barel nafte je juče dostigao 137 dolara, a berzanski spekulanti procenjuju da će brzo dostići cenu od 140 do 145 dolara.
Glavni uzroci novog zaleta cene nafte su nepredvidivi sled događaja na Srednjem istoku, pre svega u odnosima između Irana i Izraela, kao i sukobi u Nigeriji. Osim toga, primer Rijada nisu sledile ostale zemlje OPEK-a, koje tvrde da na svetskom tržištu nema nestašice nafte, te da stoga nema razloga za povećanje proizvodnje. Većina zemalja OPEK-a veruje da je sadašnja kriza „veštački fabrikovana zbog dugoročnih interesa moćnih investitora”. Istraga potkomiteta američkog Senata pokazala je da berzanski spekulanti čine čak 70 odsto klijenata koji sada trguju budućim isporukama nafte na Volstritu.
Američke medije juče je interesovalo kakva će biti energetska politika dvojice predsedničkih kandidata. Zajednički stav i Baraka Obame i Džona Mekejna jeste da je suštinski američki interes kontrola nad glavnim naftnim izvorištima. Kad je reč o alternativnim izvorima, pažnju privlače Obamine veze sa proizvođačima etanola, goriva od etil-alkohola biljnog porekla. Obamin argument je da šira primena etanola u krajnjem ishodu povećava američku nacionalnu bezbednost, jer smanjuje količinu dolara koja se sada za naftu daje nekim „neprijateljskim nacijama”.
[objavljeno: 24/06/2008]
