Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Apr.2010, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gordon Braun penzionerku nazvao zadrtom
LONDON - Nedelju dana uoči opštih izbora u Velikoj Britaniji 6. maja ankete javnog mnjenja ukazuju na tesnu borbu laburista, konzervativaca i socijaldemokrata koja bi mogla rezultirati parlamentom bez jasne većine i formiranjem koalicione i manjinske vlade, a dodatnu zbrku u politički život uneo je gaf premijera Gordona Brauna, koji je, zaboravivši da mu je televizijski mikrofon na reveru i dalje uključen, nazvao jednu penzionerku, pristalicu premijerovih laburista, zadrtom ženom
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Lideri Konzervativne stranke Dejvid Kameron, vladajuće Laburističke stranke Gordon Braun i Socijaldemokratske stranke Nik Kleg suočiće večeras svoje stavove u poslednjoj od tri televizijske debate, koja će biti posvećena ekonomskim pitanjima.
Braun načinio grubu i ozbiljnu grešku
Gaf Gordona Brauna, koji je, zaboravivši da mu je televizijski mikrofon na reveru i dalje uključen, nazvao jednu penzionerku, pristalicu premijerovih laburista, zadrtom ženom zato što mu je postavljala nezgodna pitanja o useljavanju, udarna je priča danas u britanskoj štampi.
Britanski listovi pišu da je to najgori mogući dan za laburiste na vlasti i da se Braun "našao u sosu", dok ima i onih listova, mada u manjini, koji smatraju da taj premijerov kiks neće ugroziti šanse za ostanak laburista na vlasti, preneo je britanski radio Bi-Bi-Si (BBC).
Pojedini listovi predsednika vlade nazivaju licemerom koji je osramotio Britaniju, a čak je i "Dejli Miror", list na čiju podršku laburisti mogu da računaju, konstatovao da je Braun kriv jer je načinio grubu i ozbiljnu grešku.
"Dejli Telegraf" pita kakvu to poruku šalje premijer koji zadrtim naziva svakog ko se usudi da u razgovoru s njim pomene useljavanje i da će naknadno premijerovo izvinjenje tek neznatno umanjiti težinu "ponižavajućeg dana iz kojeg će birači sami izvući određeni zaključak".
Za "Indipendent", Braunova neoprezna opaska je pre greška nego katastrofa koja se mora posmatrati u širem kontekstu i zadržati u realnim razmerama.
Televizijske debate po ugledu na američke održavaju se po prvi put u Britaniji i delimično su, po mišljenju analitičara, zaslužne za neočekivani uspon najmanje socijaldemokratske stranke i posebno njenog lidera Nika Klega.
Popularnost Klega koji važi za najviše proevropski orijentisanog od lidera tri stranke je naglo porasla posle prve debate 15. aprila, kada su birači pozitivno reagovali na njegov poziv da "probaju nešto novo," a ankete pokazale da bi potencijalno 30 odsto građana dalo glas njegovoj stranci.
Rezultat je da su, prema poslednjim anketama, konzervativci na prvom mestu dok se laburisti i liberal demokrate bore za drugo mesto, javio je danas Rojters.
Ko god da bude vladao Britanijom posle 6. maja moraće da rešava ogroman deficit od 235 milijardi dolara nakupljen tokom globalne finansijske krize. Britanija će zbog toga morati da pribegne najvećem smanjenju državne administracije od Drugog svetskog rata, porezi će verovatno porasti, a napori da se suzbije nezaposlenost će dugo trajati, naveo je AP.
Sve tri stranke su obećale oporavak privrede i smanjenje deficita, ali dosada nisu htele da iznose detaljno svoje viđenje ekonomskih mera štednje budući da je reč o nepopularnim potezima.
Britanija je prošla kroz težak period 18-mesečne recesije u kojoj je otpušteno 1,3 miliona ljudi, a 50.000 ljudi ostalo bez domova.
Neki Britanci krivicu za to, između ostalog, pripisuju velikom prilivu od šest miliona stranaca, mahom siromašnih imigranata, od dolaska Braunovih laburista na vlast 1997. godine, što je kako se veruje, takođe, doprinelo padu popularnosti ove stranke.
Predstojeći izbori smatraju se jednim od najneizvesnijih u skorijoj britanskoj istoriji budući da je neizvesno ne samo da li će pobediti Laburistička ili Konzervativna stranka nego i da li će jedna od te dve glavne stranke uopšte osvojiti jasnu većinu u parlamentu i moći da samostalno formira vladu.
Za mesto u britanskom parlamentu može da se bori više kandidata, a pobeđuje onaj koji dobije najviše glasova (nije mu potrebna ukupna većina glasova). Vladu formira stranka koja dobije najviše poslanika, a lider te stranke obično postaje premijer.
Parlament bez jasne većine je onaj u kome ni jedna stranka nema više od polovine poslanika u Donjem domu, što znači da joj je za izglasvanje zakona potrebna podrška neke druge stranke. Stranke koje zajedno naprave većinu mogu da formiraju koalicionu ili slabu vladu što se u Britaniji retko dešavalo.
Analitičari se za sada slažu da je, bez obzira na porast popularnosti, zbog specifičnog načina na koji su formirani izborni okruzi, teško da vladu formiraju socijaldemokrate, ali veruju da će oni sigurno biti jezičak na vagi u slučaju parlamenta bez jasne većine.
Porazom laburista bila bi završena politička era koja je počela ubedljivom pobedom Tonija Blera na izborima 1997. godine. Britanski konzervativci sada po prvi put od 1992. godine mogu da se nadaju da će pobediti na nacionalnim izborima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
