Izvor: Blic, 28.Jan.2014, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Paskaljević: Ispričaću priču o dve Indije
Film koji bi trebalo da radim u toj zemlji zamislio sam kao poemu - kaže Goran Paskaljević nakon povratka u Srbiju.
Paskaljević je, podsetimo, na 44. međunarodnom filmskom festivalu u Goi, koji je najstariji i najznačajniji filmski festival u Indiji, bio predsednik žirija, a potom je ciklus od sedam njegovih filmova prikazan na još četiri filmska festivala, u Kerali na jugu Indije, Madrasu, Bangaloru i u Puneu, u organizaciji različitih indijskih država čije su vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokrovitelji ovih filmskih manifestacija.
Govoreći o utiscima i boravku u tim višemilionskim gradovima, Paskaljević kaže:
- Festival u Kerali me je oduševio, nigde na svetu nisam sreo tako strastvenu publiku. Sale su krcate, stoji se na stepeništu, a razgovori sa znatiželjnim gledaocima mogu da potraju čak više od dva sata. Publiku čine ljudi svih uzrasta, zainteresovani da vide i neke drugačije filmove od onih koji stižu iz Holivuda i lokalnog Bolivuda. Bila je to šansa da govorim o Srbiji, kao i o filmskom stvaralaštvu na Balkanu. Dogovorio sam se sa predsednikom festivala u Puneu, gradu koji nazivaju indijskim Oksfordom, da iduće godine u januaru organizujemo retrospektivu balkanskih filmova sa fokusom na srpski film.
O ideji da snima film u Indiji, kaže:
- Sasvim je moguće da se upustim u takvu avanturu. U maju planiram da se vratim u Indiju na poziv jednog od najvećih tamošnjih glumaca Viktora Benardžija, koji je inače igrao i u filmovima Polanskog, Dejvida Lina, Sadžiata Reja. Upoznali smo se u Goi, bili zajedno u žiriju. Gledao je neke moje filmove i izrazio želju da zajedno radimo.
Potom je, veli Paskaljević, jednog jutra seo za kompjuter i uobličio filmsku priču u kojoj je doslovce sledio sopstveni san:
- Poslao sam mu tih nekoliko stranica i njegova reakcija je bila izuzetno povoljna. Bio je iznenađen kako sam kao stranac uspeo da, po njegovim rečima, postavim neka suštinska pitanja. Ubrzo smo imali sastanak i sa čovekom koji će to finansijski podržati.
A kada je o budućem filmu reč, Paskaljević kaže da ga je zamislio sa mnogo vise tišine nego dijaloga, sa slikama koje će se pamtiti:
- Smestio sam radnju na sam sever Indije u podnožju Himalaja. Atmosfera filma bi trebalo da odrazi život ljudi u prelepim prostorima daleko od sveta. Želeo bih da ispričam filmsku poemu o dve Indije, jednoj savremenoj i onoj zarobljenoj u tradiciji. Ali i o ispraznosti savremenog zapadnog sveta koji sve meri materijalnim vrednostima. To je i priča o iskonskoj potrebi da se vratimo svojim korenima. Radni naziv je „Zemlja bogova“, kako se inače naziva prostranstvo ispod Himalaja.
Paskaljević ubrzo ponovo napušta Srbiju.
- Krajem nedelje putujem u Iran kao počasni gost filmskog festivala u Teheranu, gde ću održati master klas, predavanje o tendencijama u balkanskom filmu.
U Srbiji neće biti ružičasto
Vaše viđenje ovdašnje društvene scene i situacije pri povratku u Beograd nakon dva meseca?
- Jasno je da niti je niti će uskoro biti lako, niti ružičasto. Ali, treba se truditi da radiš svoj posao najbolje što možeš, moram dodati i tamo gde možeš, i negovati svoje mišljenje i sopstveni kritički sud - kaže Paskaljević.
Intervjui u novinama
Paskaljević kaže da je Indija ostavila na njega snažan utisak na razne načine, da je poseta Tadž Mahalu uistinu čudesan doživljaj…
Interesantno, u vreme njegovog dvomesečnog boravka u tamošnjoj štampi objavljen je čitav niz medijskih sadržaja o njemu.
Najčitanije SADA:
