Izvor: Večernje novosti, 13.Nov.2015, 17:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Goran Nikolić: Može li kraće radno vreme

Krajem šezdesetih u Jugoslaviji su mnogi bili srećni zbog uvođenja neradne subote (osim prve u mesecu, koja je bila radna do kraja osamdesetih). Nekoliko decenija kasnije, radnici smederevske Železare nisu bili oduševljeni sa četvorodnevnom radnom nedeljom, ali ne zato što im slobodni dan nije odgovarao, već što je ta mera ukazivala da stvari idu loše u kompaniji. Indikativan je i primer ivanjičkog "Javora" koji je osamdesetih bio jedna od najuspešnijih tekstilnih firmi u Jugoslaviji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u kojoj je uvedeno šestoipočasovno radno vreme (norma je ostala nepromenjena), a pokazalo se da se proizvodnja nije smanjila. Tokom 20. veka, prosečno radno vreme opalo je skoro duplo, pre svega zbog dramatičnog rasta produktivnosti, ali i usled pritiska sindikata, kao i progresivnog zakonodavstva. Radna nedelja, u većem delu industrijalizovanog sveta, kontinuirano je padala, na oko četrdeset sati posle Drugog svetskog rata. Već 1926. Henri Ford je počeo da zatvara svoje fabrike automobila subotom i nedeljom. Tri godine kasnije, sindikat radnika u proizvodnji odeće u SAD izborio se za petodnevnu radnu nedelju. Federalna vlada SAD ozakonila je 1946. 40-časovnu radnu sedmicu za državne funkcionere, ali je već 1940. to funkcionisalo u većini firmi u zemlji. Francuska je 2000. donela zakon o 35-časovnoj radnoj nedelji, a slični rezultati su zabeleženi u drugim zemljama poput Nemačke, kroz kolektivno pregovaranje. Turska je nedavno najavila da planira da smanji maksimalne sate rada nedeljno za tri do četiri sata kako bi se povećala zaposlenost (trenutno je radno vreme ograničeno na 45 sati nedeljno). Mnogi teoretičari smatraju da će manje radnih sati po radniku kreirati potražnju za više radnika, a za one angažovane više slobodnog vremena. Polazi se od toga, da je forsiranje zaposlenih da rade previše sati pogrešan koncept, jer ne samo što su umorni radnici skloni greškama i povredama, već i njihovo nezadovoljstvo obara produktivnost. Radno vreme je ipak suviše dugo i često rezultira stresom. Jedno od novijih istraživanja je pokazalo da osobe koje dnevno rade po 11 sati i više imaju dvostruko veći rizik od depresije u odnosu na osobe koje rade uobičajenih 8 sati. Istraživanje iz Velike Britanije ističe da se rizik od pojave bolesti srca povećava sa radnim vremenom koje traje više od 11 sati dnevno. Ima i oprečnih stavova. Studija Borch-Supan & Schnabe (1999) pokazuje da skraćivanje radnog vremena u Nemačkoj ne utiče na zaposlenost. Sa 44,6 sati rada sedmično 1960. radno vreme je palo na 37 sati i tako je i danas u Nemačkoj. Novije studije podržavaju opravdanost zahteva za četiri radna dana u nedelji. Pokazalo se da smanjeno radno vreme ne samo da povećava potrošnju i podstiče proizvodnju, već i poboljšava nivo obrazovanja radnika (zbog mogućnosti da se tokom dodatnog vremena uzimaju časovi i kursevi) i zdravlje radnika (manje stresa na poslu i dodatno vreme za vežbe). Pored toga, produktivnost radne snage se povećava. Smanjeni sati, takođe, štede novac na troškove dnevnih boravaka i transporta, što zauzvrat pomaže održavanju životne sredine usled manje emisije ugljen-dioksida. Anketa "Spektrem grupe" među poslovnim ljudima koji u svom biznisu raspolažu sredstvima većim od milion dolara pokazala je da bi se njih čak 69% založilo za "brisanje" jednog radnog dana (ženski milioneri prednjače: njih 82% smatra da su četiri radna dana prava mera). Ipak, kraća radna nedelja ne podrazumeva manji broj radnih sati (tj. 40 radnih sati nedeljno). Smatra se da bi ljudima više odgovaralo da rade četiri dana nedeljno po deset sati (petodnevna radna nedelja u ovim okolnostima ima velike posledice na i socijalni život zaposlenih). Četvorodnevna radna nedelja se lagano uvodi u pojedinim zemljama. Čak 34% Švajcaraca rade četvorodnevnu radnu sedmicu, ali sa ukupno 40 radnih sati (10 dnevno). Interesantno je da u Nemačkoj praktično niko ne radi posle 14 časova petkom. Indikativne su reči šefa "Gugla", milijardera Lerija Bejdža: "Mišljenje da svi moraju da frenetično rade svaki dan kako bi ispunili očekivanja prosto nije tačno. Trošimo previše vremena radeći stvari koje su nepotrebne. Potreban nam je koordinisan način da se radna nedelja skrati". Ima i interesantnih ekstrema. U narodu plemena Kapauku sa Papue misle da je loša sreća da rade dva uzastopna dana. U plemenu Kung Bushmen radi se samo dva i po dana u nedelji, retko više od šest sati dnevno. Radna sedmica na Samoi je oko 30 sati, i iako je prosečni godišnji samoanski dohodak relativno nizak, prema nekim merama, životni standard je prilično dobar. S druge strane, u Indiji na menadžerskom nivou, posebno u manjim kompanijama, radi se 11 sati dnevno i šest dana u nedelji.

Nastavak na Večernje novosti...