Izvor: Večernje novosti, 03.Feb.2015, 16:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Goran Nikolić: Mit o zlatnim sedamdesetim

ČESTO slušamo o "zlatnim (Brozovim) vremenima", uključujući i deceniju nakon njegove smrti. Priče o čestim turističkim i šoping turama do Trsta ili Beča ili pak o količini robe koja se mogla kupiti za tadašnje prosečne plate vrlo su česte. Treba znati da je u ljudskoj prirodi da prošla vremena prikazuje u ružičastom svetlu. Naime, podaci ukazuju da je prosečna realna neto plata (plata korigovana za rast cena) danas za oko 13 procenata manja od one tokom sedamdesetih. Budući da plata >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u dobroj meri određuje potrošačku moć stanovništva možemo tvrditi da je za sličan procenat razlika između današnjeg perioda i sedamdesetih. Dakle, ne može se govoriti o drastičnim razlikama. Kada je u pitanju siva ekonomija, njen nivo je danas znatno viši, što donekle poboljšava sliku današnjice, ali trenutno znatno manja stopa zaposlenosti deluje u suprotnom smeru. Godine 1979, realne plate u Srbiji bile su na maksimumu, za oko trećinu više nego današnje (misli se na prosečne neto plate u prvoj polovini 2014). Tokom 80-ih (u vreme pokušaja da se reformiše sistem koji se teško mogao reformisati) zemlja je privredno praktično stagnirala (prosečni rast GDP pc bio je na nuli), te su realne plate u odnosu na sedamdesete pale i bile niže za 12 odsto prosečno. Potrebno je demistifikovati i period Ante Markovića, koji mnogi pamte kao najbolji od svih vremena. Samo na prvi pogled prosečne plate su sada (oko 370 evra) realno veće od onih od pre 1990. (prosek oko 500 tadašnjih nemačkih maraka ili 250 evra, ne računajući sam kraj 1990, kada su, nakratko, prešle 750 maraka). Međutim, iz razloga znatnog inflacionog obezvređivanja nemačke, odnosno evropske valute, to poređenje nije prikladno. Naime, za 500 maraka se tada moglo kupiti znatno više nego za 250 evra danas (naravno, ne računajući sofisticiranije aparate, kao što su računari). Komparativno posmatrano naš trenutni položaj svakako nije dobar jer je ispred nas po visini plata većina evropskih zemalja. Svakako je obeshrabrujuće da su prosečne srpske plate danas oko pet puta manje od onih u EU (istina, i cene su kod nas znatno niže). Za ukupnu sliku valja uzeti u obzir i broj zaposlenih. Broj oficijelno zaposlenih 1976-77. bio je, faktički, isti kao danas: 1.750.000 (da bi potonjih godina, sve do 1988, on rastao). Jasno je da je sedamdesetih trostruko veći broj ljudi radio u poljoprivredi, ali je produktivnost tih radnika bila daleko manja, te je nivo poljoprivredne proizvodnje praktično bio isti. I populacija Srbije je sedamdesetih bila na sličnom nivou kao danas. Naime, po popisu 1971, Srbija bez Kosova, računajući i gastarbajtere, je imala 7,2 miliona ljudi, koliko je približno imala i 2013. Za komparaciju sa "zlatnim sedamdesetim" treba uzeti u obzir i nivo ukupnog društvenog bogatstva. Broj stambenih jedinica danas je višestruko veći nego sedamdesetih. Dramatičan rast stanova (uključujući i kuće) ostvaren je i tokom poslednje decenije (za 9%), na preko 3,2 miliona (2,2 čoveka na stambeni objekat). I infrastruktura države (putna mreža, zdravstveni i obrazovni objekti) danas je daleko razvijenija, što naravno i nije neki uspeh za četiri decenije. Nema sumnje da je nakon Drugog svetskog rata postignut snažan ekonomski napredak, koji je bio posledica civilizacijskog tehnološkog buma, značajne, geopolitički motivisane, pomoći sa Zapada, forsiranog ekstenzivnog rasta kao i snažnog priliva ino-kapitala, posebno tokom druge polovine 70-ih. Ti su zajmovi dobrim delom završili u neproduktivnim gigantskim investicionim poduhvatima, što je, uz "nesebičnu" pomoć naftnih šokova, uzrokovalo dužničku krizu 80-ih, i te pare čak i danas vraćamo. Potom su došle devedesete, odnosno godine ratova i izolacije, te otvaranje zemlje prema svetu 2000. Trenutna kriza prekinula je snažan rast realnih plata (koje su duplirane od 2001. do 2008). Šta nas čeka, odnosno kako će se kretati naše zarade u narednim godinama pitanje je za milion dolara, ili evra, a možda i juana. Dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije

Nastavak na Večernje novosti...