Izvor: Blic, 06.Mar.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goran Marković: Zatvaranje bioskopa je zločin
Priznati reditelj i savetnik ministra za kulturu Srbije Goran Marković rešenja za najveći broj problema u srpskoj kinematografiji vidi u novom zakonu i kaže da država više nema opravdanja jer zakon zbog brojnih opstrukcija uveliko kasni sa ulaskom u skupštinsku proceduru.
- Kinematografija je jedna od najuspešnijih stvari u Srbiji, koja ima značajnu kulturnu ulogu jer predstavlja zemlju u svetu i zbog toga je veoma važno da država shvati da je film važan i potreban. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zato u godini filma svi filmski stvaraoci moraju da izvrše pritisak na državu da što pre bude usvojen zakon o kinematografiji.
Donošenje zakona je težak posao i pored truda mnogih učesnika u izradi nacrta, on je još uvek rovit i nije došao do Skupštine.
Nacrt zakona o kinematografiji je završen pre nekoliko meseci, kao i javne diskusije, konsultacije i sve korekcije. Ko i s kojim motivima opstruira njegov ulazak u skupštinsku proceduru?
- Ne znam, ali neko na tome radi, bogami, zdušno. Jedan takav moderan zakon, poput onih kakav postoji u većini evropskih zemalja i Izraelu, dakle u državama koje podržavaju sopstvenu kinematografiju i s njom imaju velikog uspeha u svetu, možda bi otvorio seriju zahteva za sličnim zakonima u ostalim oblastima kulture. Toga se neko plaši. Vlast se najviše brine za vlast, a tek onda za ostalo. Možda jedan ovakav zakon izgleda isuviše liberalan, odviše smanjuje uticaj države u umetnost? A možda se radi i o zahvatanju novca koji kontrolišu privilegovani? Ne znam, kažem, nisam stručan za političke smicalice, a o tome se, skoro sam siguran, u suštini i radi.
Koji će detalji u tom nacrtu omogućiti dobru klimu za stvaranje filmova u Srbiji?
- Pre svega, urediće jednu značajnu oblast stvaralaštva po kojoj je naša zemlja poznata u svetu. Mi nemamo jako mnogo uspešnih stvari, a srpski film je jedna od njih. Zatim, načinom finansiranja bi se prekinula praksa prosjačenja novca kod svakog filmskog projekta i vratilo dostojanstvo ljudima koji brane dostojanstvo svoje zemlje van njenih granica. Pružila bi se šansa velikom broju mladih ljudi da debituju, osvedočenim autorima da nastave svoj opus, a doajenima da ga časno privedu kraju. Najzad, bila bi stvorena povoljna klima za pružanje usluga strancima i za oživljavanje velike tradicije koju Beograd ima kada je reč o koprodukcijama. Ne treba da pominjem koliko bi gladnih filmskih radnika bilo zaposleno"
Kako će domaći film preživeti u multipleksima?
- Ne bi morao da preživljava. Nacrt zakona o kinematografiji predviđa posebna sredstva za pomoć bioskopima koji prikazuju domaći i evropski film. Nema potrebe boriti se protiv blokbastera u multipleksima. Dovoljno je stvoriti alternativu. Pa neka ljudi biraju. Ovako, filmovi koji koštaju stotine miliona dolara stoje u istim startnim blokovima sa domaćim koji koštaju trista, četiristo hiljada? Gde ste videli boks meč teškaša sa muvašem? To pravila ne dozvoljavaju.
Šta država treba da učini da bi se ponovo obnovila bioskopska mreža u Srbiji i ko je odgovoran što je ona gotovo nestala?
- Odgovorni su oni koji su bioskope pre pet, šest, sedam godina prodali u bescenje nekim tipovima koji su ih zatvorili ili pretvorili u buvljake i kockarnice. Njihova imena se znaju i tu nema tajni. Uzmite za primer zatvorene beogradske bioskope „Jadran", „Kozaru", „Odeon"" i ostale. Zločin. Nemam drugi izraz. Evropska unija preko svojih fondova finansira kinofikaciju i digitalizaciju bioskopa u istočnoj Evropi. Ali šta da digitalizujete? Multipleksi sami sebe izdržavaju od prihoda od skupih ulaznica, ostali bioskopi su zabravljeni. Nema zakona koji bi tome stao na put. Možda je i to razlog što nikada nećemo uspeti da dođemo do zakona o kinematografiji.
Kako vidite srpsku kinematografiju za deset godina? Pojavila se nova generacija filmskih autora koja veruje u radikalna kinematografska rešenja. Tu su "Život i smrt porno-bande”, ”Srpski film”. "Tilva Roš”...
- Uvek su postojali filmski pokreti u kojima su mladi izražavali svoje viđenje sveta. Ipak, nije dovoljno nabrojati naslove mladih filmskih autora bez podele na one koji vrede i na one koji bi da samo šokiraju. „Tilva Roš" je izuzetan film i ponosan sam što sam Ležajiću bio profesor na FDU. Očekujem sve više novih imena i novih kvalitetnih filmova. Vrednost naše kinematografije niko nam ne može oduzeti, čak i kada nam se ne dozvoljava da donesemo jedan moderni zakon koji bi srpski film učvrstio među stubovima kulture.
Povezane vesti: Petar Benčina: Život oslobođen stega i balasta
