Izvor: Blic, 22.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gorak stočarski hleb
Gorak stočarski hleb
SJENICA - Nekada su se polja Pešterske visoravni belela od ovaca, a danas su stada više nego prepolovljena. Prema proceni poljoprivrednih stručnjaka, uz dobru razvojnu politiku Vlade Srbije, na Pešteru bi se moglo gajiti i više od 200.000 ovaca i isto toliko grla krupne stoke. Sada nije tako. Negde je zapelo. A Pešterska visoravan ima ono što razvijeni svet traži - zdravu hranu, vodu i vazduh.
Pešerski stočari svoje proizvode prodaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na stočnoj pijaci u srcu Pešterske visorvani, na Karajukića Bunarima. Do tamo se stiže makadamskim putevima. Ljudi koriste svaku priliku da dođu na pijacu da nešto kupe ili prodaju. Pa čak i onda kad temperatura padne na minus 27 koliko je bilo kad je tamo bio dopisnik 'Blica'. Na pijaci svega i svačega.
Delija Kurbašević (73) iz sela Ugo došao je da proda kravu. Za nju je dobio 800 evra i kaže da je to realna cena.
- Bavim se poljoprivredom i mogu ti reći da ako hoćeš da radiš, može da se živi. Ali da bismo opstali na ovoj vetrometini, sa svih deset prstiju radim ne samo ja nego i cela familija - priča Delija Kurbašević.
Blagoje Kuč iz Buđeva kaže da je cena žive mere za stoku niska, ali da ipak niko neće da je kupi.
Mujo Škrijelj iz sela Boroštice došao je da pazari jagnjad i neku ovcu.
- Ovce su 80 evra po komadu. To je za mene skupo. Ali za prodavca to je jeftino. Slabo se sve prodaje. Da bi to prodao u Crnoj Gori, treba sijaset papira. Teško je ovde živeti - kaže Mujo Škrijelj.
Mladi odlaze za boljim životom i, kao reče jedan naš sagovornik, više vole negde da pojedu pet ćevapa nego kod kuće pola kilograma zdravog telećeg mesa.
Jedan od onih koji su ostali da žive u surovoj klimi Peštera jeste i Safet Hukić iz sela Ugo. Na pijaci prodaje suhomesnate proizvode, čuvenu goveđu pršutu i ovčiju stelju.
- Različita je cena. Sve zavisi šta želiš da kupiš. Ako hoćeš kvalitet, onda je cena osam evra. Sušena lubina se prodaje za sedam-osam evra po kilogramu. Prodaje ovde ide dosta slabo. Odlazim malo do Podgorice, imam sve potrebne papire, te nemam problema da pređem granicu. To je moj proizvod. Može da se opstane i živi od ovog rada, ali je velika muka. Pomaže mi cela porodica, imam šestoro dece - kaže Safet Hukić.
Muharem Turković kaže da je njegovo selo Krnja Jela prazno.
- Svi odlaze. Pre 20 godina u mom selu je bilo 40 punih kuća, a sad ih je samo 12. Svi mladi su otišli, za Nemačku, Sarajevo, Novi Pazar i Sjenicu. Iz godine u godinu ovde je život sve gori i gori - kaže Turković. Edib Honić
