Izvor: Politika, 11.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Goloruki brane preduzeće
Kosovska Mitrovica – Za gotovo šest godina, otkako je započeo proces privatizacije, na teritoriji južne srpske pokrajine čak 85 odsto preduzeća – društvenih firmi i deoničarskih društava kojima je vlasnik Republika Srbija, tačnije Fond za razvoj Republike Srbije, privatizovano je od strane Albanaca i to pod direktnim nalogom civilne misije koja je na ovim prostorima. "Nož u leđa" zvaničnom Beogradu, odnosno srpskoj ekonomiji, zadao je svojevremeno Mihael Štajner, civilni administrator >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << UN za Kosmet, uredbom zavedenom pod broj 2002/6 kojom je dato pravo Kosovskoj poverilačkoj agenciji (KPA) da sprovodi privatizaciju koja se ocenjuje kao presedan u svetu jer je nelegitimna i nelegalna.
Zahuktala privatizacija, ili bolje reći otimačina, srpskih preduzeća završiće se, kako se nezvanično čuje, do juna ove godine. Pritisku se još odupire sever Kosova, gde od 2005. godine predstavnici Agencije više ne zalaze i ne razgovaraju na ovu temu. Radnici su tu svojevremeno goloruki stali u odbranu, konkretno "Univerzala", društvene firme u opštini Leposavić kada se na tenderu raspisanom od strane Agencije pojavio jedan jedini kandidat i to – Albanac.
Na prste jedne ruke mogu se izbrojati preduzeća koja su ostala na teritoriji južno od Ibra, a sam proces privatizacije sprovodi se po samo Agenciji znanim pravilima s obzirom na to da su se pojedina preduzeća "rasparčavala i prodavala kao na pijaci".
Osim što je ovakav vid privatizacije imovine Srbije oštetio Republiku za nepoznati iznos, ostavio je čak više od 50.000 radnika bez akcija, ali i bez penzijske nadoknade. Svoje pravo, po svoj prilici, moraće da traže i ostvaruju eventualno po rešavanju statusa Kosova a krajnja tačka im je sud u Strazburu. Jer, kako tvrde upućeni, u 95 odsto kupljenih preduzeća prikazivani su Albanci kao jedina radna snaga.
Još uvek se, doduše, ne privatizuju javna preduzeća, ali ono što bode oči je da u upravnim odborima ne sedi nijedan predstavnik iz redova srpske nacionalnosti. Čine ih uglavnom Albanci i predstavnici međunarodne zajednice. Tako je još neizvesna sudbina "Elektrokosmeta", JP "Površinski kopovi" u Obiliću, Železnica Srbije – Kosovo Polje, aerodroma u Prištini, termoelektrana Kosovo A i B, "Srbijašuma", JP "Ibar – Lepenac", Pošta – Telekom Srbije... U poslednje vreme se naočigled Srba obavlja uzurpacija zemljišta Nacionalnog parka "Šar planina" na Brezovici.
Vrednost preduzeća koja su kupili novokomponovani biznismeni iz redova albanske zajednice, a za koje se javno priča da su samo produžena ruka albanskog lobija raširenog po zemljama zapadne Evrope i SAD, po proceni Agencije iznosi 265 miliona evra, što po rečima Slaviše Stanića, sekretara Privredne komore Kosova i Metohije, uopšte nije realna vrednost. Jer, po podacima kojima Komora raspolaže, približna vrednost ove imovine ne može biti manja od 650 miliona evra.
– Sva su preduzeća prodata ispod realne vrednosti, a nije bilo raspoloženja da se to proceni valjano jer su isključivi kupci bili iz redova albanske zajednice. Tako su cene "piljarski" određivane. Uglavnom su se znali potencijalni kupci, a Srbi koji su možda i bili raspoloženi da nešto kupe iz bezbednosnih razloga nisu mogli da se prijave – tvrdi Stanić naglašavajući da su smišljeno tenderi oglašavani u jednom od dnevnih beogradskih listova i to do 12. kruga privatizacije, kako bi se sutra reklo da su vrata privatizacije otvorena za sve. Privatizacija se, napominje Stanić, sprovodila po sistemu spin-of metode, što u prevodu znači da se preuzimala samo aktiva sadržana u osnovnim sredstvima. Tako je, recimo, prodata i jedna od najjačih srpskih firmi na ovim prostorima – "Pećka pivara" za koju je Albanac platio desetak miliona evra a čija je realna vrednost osetno veća. Mnogi su bili zatečeni prodajom ovog giganta budući da je on bio u stoprocentnom vlasništvu Poljoprivrednog kombinata – Beograd, tačnije u vlasništvu Republike Srbije.
Za bagatelnu paru, u istom krugu, prodata je i orahovačka Vinarija "Orvin", koja sada posluje pod izmenjenim nazivom, kao NBI "Rahoveci". Kapital "Orvina", bez zemljišta, vredeo je, inače 30. juna 1999. godine, po proceni PKB-a, oko 350 miliona dinara, dok je samo zemljište procenjeno na 80 miliona dinara. Povrh toga je te godine na zalihama, kako navode u Privrednoj komori Srbije, ostalo proizvoda, sirovina i repromaterijala u vrednosti od 12 miliona nemačkih maraka. Godišnji kapaciteti Vinarije iznosili su 50 miliona litara vina, kapaciteti skladišta pet miliona litara, a samo pod vinogradima ovaj poljoprivredni beogradski kombinat imao je 2.200 hektara površine...
Za bagatelu je prodata i fabrika "Metohija vino" u Suvoj Reci, a po srpskim procenama vrednost ovog takođe vinskog giganta iznosila je 239 miliona dinara. Samo na zalihama te godine, kada su vojne i civilne misije stupile na tlo Kosmeta, ostalo je u vrednosti od 13,2 miliona nemačkih maraka.
Kako nezvanično saznajemo, s obzirom na nedostupnost zvaničnih podataka, najskuplje je prodata Fabrika za preradu nikla u Glogovcu – "Feronikl" koju je Albanac (iz Albanije) platio čak 30 miliona evra.
Da su se Albanci domogli izuzetno jakih firmi i u južnom delu Kosovske Mitrovice govori činjenica o "privatizaciji" štamparije Progres "Svetozar Đorđević", koju je takođe Albanac otkupio za 250.000 evra, iako je njenu vrednost Fond za razvoj Republike Srbije procenjivao na jedan milion.
– Rasparčavao se – podseća sekretar Privredne komore – i "Kosmetprevoz" pa su tako, recimo, autobuska stanica u južnom delu grada i garaža sa vozilima i voznim parkom otišle u ruke Albanca. Bilo je pokušaja, tačnije nasrtaja, i da se privatizuje Kombinat "Trepča", ali su oni dosad propadali.
[objavljeno: ]
.jpg)
