Izvor: Večernje novosti, 08.Jun.2014, 17:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Golootočanin: Udbu izdali sami udbaši

BOŠKO Vulović (82) je bio prava zvezda prošlonedeljne izložbe „U ime naroda“, posvećene žrtvama komunističkog terora. Jedan od najmlađih golootočana, punoletstvo je dočekao u kotorskom zatvoru. S paklenog ostrva je doneo kamen, koji je sada eksponat na ovoj izložbi. - Kad se setim, najteže mi padaju žeđ i vaške. Dešavalo se da u cugu izvadim po 21 vašku ispod pazuha! U porciji mi nikad nije bilo više od devet zrna pasulja! Stalno sam bio gladan. Seća se i hapšenja 25. februara >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << 1950, a punoletstvo je trebalo da proslavi 24. maja iste godine: - Boža Janković, ključar u zatvoru, kotrljao me je na dan rođendana nogom od trećeg sprata do prizemlja. Od tada više ne slavim rođendane. Ovaj đak osmog razreda gimnazije bio je „kriv“ jer je jednog jutra na kotorskim zidinama osvanula parola „Dolje Tito! Živio Staljin!“ Kako su parole pisane kredom, neki mudar udbaš zaključio je da su ih mogli napisati samo đaci! Tako su pohapšena šestorica mladića - dvojica iz osmog razreda gimnazije i četvorica maturanata završne godine pomorske škole. Saslušavani su pojedinačno i svaki je priznao da je pisao parole, ali se lokacije koje su priznavali nisu poklapale. Svi su naveli drugu. Udbi to nije smetalo da ih oglasi krivima. Priznanje je, naravno, iznuđeno batinama.MERMER ZA “BUBE“ Po Vulovićevim rečima, Goli otok je bio vrlo profitabilan. Osim što su kažnjenici u brodogradilištu remontovali brodove, italijanskim brodom „Anita“ prevoženo je kamenje, šoder, rizla, mermerne pločice, vaze, pepeljare... Sve se to u Italiji dobro prodavalo. Proizvodi su izvoženi preko Udbinog spoljnotrgovinskog preduzeća „Velebit“ iz Rijeke. Od dobijenog novca, preko „Intereksporta“ kupovani su „folksvageni“ („bube“) i davani pod povoljnim kreditima Udbinim funkcionerima. - Vezivali su mi ruke na leđa, polegli me na sto tako da mi glava visi. Drže me milicioneri, a islednik mi stavi mokru krpu preko usta i flašu vode sipa u nos. Izbacivao sam i bale i krv. Kasnije mi je prijatelj, kardiolog, rekao da ne shvata kako sam preživeo, jer u takvim situacijama nastupa trenutna smrt - seća se Vulović. Na Goli otok poslat je 27. jula 1950. A dolazak na ostrvo - već poznat pakao: - Dočekao nas je špalir u dva reda sa 3.500 starih kažnjenika. Kasnije su ga prozvali „topli zec“. Vikali su: „Ua, banda“ i „Dole narodni izdajnici!“ Mlatili su nas. Među njima je bilo i ubica, ali i onih koji su fingirali udaranje. Dok smo trčali kroz stroj, islednici su ih sa uzvišenja bodrili: „Što ga miluješ! Što ga ne biješ?!“ Na kraju stroja popadali smo jedan pored drugog. Okrenem se pozadi i vidim građevinu s velikim dimnjakom iz kog kulja crni dim. Oduzeo sam se od straha, ubeđen da je to krematorijum. Da ga ne bi živog spalili, ustao je i počeo da viče da je živ, u nadi da će ga batinama ubiti, pa tek onda spaliti. Batine je dobio, ali nikom nije palo na pamet da ga baca u vatru. Posle je saznao da je to bila samo parionica za vaške! Dobio je i batine zato što je samo đak. Kad su ga smeštali u baraku, pitaju „Šta si radio pre rata?“ „Bio sam đak.“ „A šta si radio za vreme rata?“ „Bio sam đak.“ „A posle rata?“ „Đak.“„Majku ti tvoju, celog života si đak!“, i poleteše pljuske. A kad je trčao kroz „toplog zeca“ čovek ispred njega je izgubio veštačku nogu, pa je gmizao na dve ruke i jednoj nozi. Neko iz stroja povika: „Bando, vrati se i uzmi nogu!“ I još jednom kroz batine po nogu, pa s nogom nazad... Za vreme boravka na Otoku najviše je radio na tragaču (nosio je kamenje), i oblikovao kamen za zidanje. Posle godinu dana uspeo je, uz pomoć kažnjenika iz Herceg Novog, da se prijavi za ribara i mornara. Kormilario je brodicom, vadio mrežu, ribao palubu... Naravno, terali su ga i da cinkari, ali se branio da je glup i da ne može da otkrije neprijatelja. Onda ga je islednik učio kako to da radi. Kasnije, kad su ga na slobodi terali da radi za službu, pravdao se da se svi čuvaju šta pričaju pred njim jer misle da je špijun. Prvu dopisnicu roditeljima da je živ poslao je tek 10 meseci posle hapšenja. Onda je imao pravo da se javlja jednom u dva meseca. Na kraju se otkrilo ko je pisao parole kredom protiv Tita u Kotoru - neki Čekić, šef pomorske Udbe za Boku Kotorsku. Osuđen je na 15 godina zatvora. Naš junak je pomislio - sledi sloboda. Ali ne, Udba ne priznaje svoje greške, a njegov greh je svakako bio i što je lagao da je počinio delo koje nije. Na Otoku je bio do 12. avgusta 1952. Ali ni onda nije video slobodu, već je njih 200-300 kažnjenika, iako proglašenih za slobodne, formiralo radnu brigadu „Marko Orešković“ i odvedeni su na Taru. Pola brigade je probijalo put Jasikovica - Bajina Bašta, druga polovina je na Mitrovcu obnavljala odmaralište Udbe. A onda je pao sneg i naš junak dobija „crvenu objavu“ da može kući!ŽIVI EKSPONATI Na izložbi „U ime naroda“, pored tribina i projekcija filmova, postoji i neobično zanimljiv program tzv. živih eksponata, kada na izložbi (sredom i petkom od 17 časova i subotom od 13) gostuju žrtve represije ili njihovi potomci. Oni posetiocima prenose tragična iskustva iz logora i zatvora, kaže istoričar Srđan Cvetković, autor izložbe. Boško Vulović se na Goli otok vratio samo jednom, kao turista, 2008. i doneo za uspomenu kamen s početka ove priče. ENGLEZI ŠPIJUNIRALI TITA Boško Vulović se seća jedne noći na brodu dok je robijao na Golom otoku: - Vozili smo prema Pagu, još nije svanulo. Primetio sam ispred broda neosvetljenu siluetu i upozorio kapetana koji je dremao. Vikao je da zavrćem kormilo sve levlje. U prolazu sam video da je to ratni brod na mrtvoj straži, bez zastave i osvetljenja. Korveta britanske ratne mornarice. O tome sam celog života ćutao. Da sam progovorio, ne bih danas s vama ovde pričao - kaže Vulović. Ovu tajnu pre nas poverio je jednom, kad je već radio kao advokat, penzionisanom generalu KOS-a Veliši Popoviću. Beše to posle Titove smrti. On mu je objasnio da su od britanske obaveštajne službe dobili informaciju da se Rusi spremaju sa dva broda komandosa da upadnu na Goli otok i Brione i kidnapuju Tita. Zato je korveta krstarila između Briona i Otoka. U stvari, bio je to čisto špijunski brod.

Nastavak na Večernje novosti...