Izvor: B92, 01.Maj.2015, 14:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gojkovići: Ne upiremo prstom

Roditelji Predraga Gojkovića, koji je 1993. godine pronađen mrtav u stanu ombudsmana Saše Jankovića, ne veruju u "službenu verziju" da je reč o samoubistvu

Oni ne upiru prstom ni u jednog aktera slučaja, uključujući Jankovića, ali smatraju da je on nedostojan funkcije koju obavlja.

Gojkovići, Mirko i Vinka, u prvom javnom obraćanju, tvrde da je njihov sin ubijen i da to "znaju i njegovi drugovi Saša Janović, Djorđe Grubačić i Saša Mišić".
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Posebno su ogorčeni pojedinim reagovanjima, posebno sumnjama zašto su se sada oglasili, jer, kako navode, dve decenije pokušavaju da dođu do istine o smrti svog sina, na koju, kako ističe majka Vilka, imaju jednako pravo kao i roditelji Dade Vujasinović i ubijenih gardista, za koje se godinama službeno tvrdilo da su izvršili samoubistvo.

Otac Mirko je, u polusatnoj ispovesti u prilogu objavljenom sinoć na TV Pink, ispričao i da je u mnogim pokušajima da sazna istinu u jednom trenutku gotovo dosadio tadašnjoj javnoj tužiteljki, čijeg se imena ne seća, a ne zna, kaže, ni da li je još živa. Ona mu je, tvrdi, jednog dana rekla:

"Čika Gojkoviću, vidim da ste mnogo zainteresovani i ako vam je to satisfakcija reći ću vam da ovo nije samoubistvo.… Dođemo do, vrha ali dalje ne možemo…".

Predragovi roditelji rekli da nikada nisu i neće odustati od traženja istine o smrti svog sina, jer, kažu, mnoge činjenice govore u prilog tome da nije reč o samoubistvo.

Upravo zato su svojevremeno podneli krivičnu prijavu protiv NN izvršioca.

Mi nikada nismo izjavili da je on (Saša Janković) ubica, i nikada nećemo, ali neko od njih trojice jeste i zato smo podneli tužbu protiv NN izvršioca”, govore Mirko i Vilka.

Posebno ih je, kažu, povredila nedavna izjava Saše Jankovića da “roditelji Predraga Gojkovića prave rijaliti u javnosti”.

Smatraju da bi neko ko je Zaštitnik građana trebalo drugačije da se ponaša.

Tog tragičnog dana, 1. aprila 1993. čekali su Predraga da dođe kući, u Loznicu.

Trebalo je, ispričali su, da ide na neku svadbu, za tu priliku je kupio i novu kravatu, a iz doma u kojem je boravio u Beogradu, spakovao je sve zimske stvari, uključujući I kompjuter koji je trebalo da “ojača” i doradi u Loznici.

Umesto sina, istog dana uveče oko 21,30 dočekali su policiju, koja je im je saopštila šokantnu vest u koju nikada nisu poverovali i nikada neće.

Otac Mirko je ispričao da je sutradan otputovao u Beograd, u MUP, da preuzme sinovljevo telo. U Beograd je doputovao sa sinovcem, a u MUP-u u ulici 29. novembra, dočekao ih je Djorđe Grubačić ,koji je, kako je rekao, navodno u trenutku smrti Predraga bio u stanu, ali u kupatilu .

"Izjavio mi je saučešće, a onda mi je rekao: 'Čika Mirko, ja ga nisam ubio'. Posle je to rekao i mom sinovcu koji ga je upitao: 'a koga je ubio, što je Grubačić prećutao'”, ispričao je otac Mirko.

Otac tvrdi da je prema svim činjenicama - ulaznoj rani na licu, izlaznoj na vratu, položaju tela I pištolja jasno da nije reč o samoubistvu, te da su odmah posle preživljenog šoka pokušali da istraže taj slučaj.

On je takođe uveren je da je telo njegovog sina pomerano "na način kako je to nekome odgovaralo".

Mirko I Vilka su razočarani je kažu da su verovali u državu, verovali su da nije moguće da se prave mannipulacije sa nekim ko je izgubio život.

"Ali, videli smo da nije tako", naveo je otac istakavši da i različiti iskazi Saše Jankovića, iz čijeg pištolja je pucano, dokazuju da je “ceo proces montiran”.

U prilog tome, otac Mirko navodi da javni tužilac nije izašao na lice mesta, da je zapisnik iz koga prizlazi da su Janković I Mišić imali barutne čestice na rukama dobio tek nakon šest-sedam meseci, a kada je tražio da se postupak ubrza, predmet je bio izgubljen na putu od jedne do druge institcuije.

Puno je nedoumica”, kaže Mirko.

Majka Vilka tvrdi da im je odmah rečena istina da bi oni drugačije reagovali, ali u tvrdnju da je njen sin “sam sebi otuzeo život nehotično”, ona ne veruje I nikada neće.

Prema njenim rečima, Predrag je bio drug sa Sašom Jankovićem, Sašom Mišićem I Djorđem Grubačićem ,o čemu svedoče I njihove zajedničke fotografije.

Roditelji sumnjaju u samoubistvo sina I zato što je Saša Janković oružni list iz lozničke policijske uprave dobio dan uoči tragedije.

Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da je za njega "opravdano" sve što radi porodica njegovog prijatelja, koji se 1993. godine ubio u njegovom stanu.

MUP je najpre objavio nalaz Odeljenja kriminalističke tehnike MUP-a, u kome piše da je veštačenje "parafinske rukavice" sa ruku Jankovića pokazalo prisustvo nitrata na njegovim rukama, odnosno kontaminaciju njegovih ruku barutnim česticama.

Zatim je objavljena i dodatna dokumentacija o tom slučaju.

Kako je "Danas" nedavnop saznao, policija i tužilaštvo pokrenuli su istragu o pretnjama upućenim zaštitniku građana Saši Jankoviću.

Ispričali su i da je Predragov ujak Pero Višnjić petnaestak-dvadeset dana od tragedije pozvao devojku Saše Jankovića, njegovu sadašnju ženu kojoj je bio profesor, da u Gradskoj kafani popiju kafu i porazgovaraju o celom lučaju.

Na taj sastanak ona je došla sa Sašom Jankovićem, priča otac i dodaje da je Janković tokom razgovora sedeo nasuprot Višnjiću i da je u jednom trenutku povukao sako kako bi pokazao da ima pištolj.

Radovali su se, kažu, uspostavljanju institucije Ombudsmana u Srbiji verujući da će im ona omogućiti da saznaju istinu o smrti svoga sina.

Kada su, međutim, videli ko je na tu poziciju imenovan, pokušali su da preko Skupštine Srbije to spreče, ali nisu uspeli ni tada, ni 2012. Kada je Janković reizabran.

Shvatili su da će vrata te institucije za njih zauvek ostati zatvorena. Zato, kažu, nišu ni pokušavali iako je, smatra Mirko, institucija Ombudsmana jedno, a ličnost Saše Jankovića nešto sasvim drugo.

Od Jankovića i dalje očekuju odgovore na više pitanja, između ostalog I na to - "kako su tragovi baruta došli na vase ruke, zašto ste rekli da niste ulazili u sobu u kojoj je mrtav ležao Predrag, a danas tvrdite da ste ga mazili po glavi, iako je obdukcijom utvrđeno da na njegovoj glavi nije bilo tragova baruta I zašto ste pištolj držali neobezbeđen”.

Takođe, oni traže objašnjenje kako to da je oružni list dobijen dan pre tragedije, zatim kako to da je otac Saše Jankovića za tragediju saznao odmah, a oni tek više sati kasnije.

Roditelji pitaju i da li je otac Saše Jankovića bio prijatelj sa tadašnjim načelnikom lozničke polcije…te da li je govorio istinu kada je govorio da mu je Predrag bio “najbolji drug” ili kada je rekao da “nisu bili bliski”.

Predragova majka od traženja istine, uverava, nikada neće odustati i da na to ima pravo kao i majke Dade Vujasinović i gardista koji su nađeni mrtvi u Topčideru.

"Nas ne interesuje Saša Janković, niti bilo čija karijera, institucija zaštitnika građana je nešto drugo, a on je pojedinac i ima da odgovara kao svaki drugi za učinjeno i neučinjeno", poručio je otac Mirko Gojković.

Nastavak na B92...