Izvor: Blic, 26.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gojaznost - "društvena zaraza"
Ukoliko vam se ugoji neko iz porodice ili prijatelj, postoje povećani izgledi da će se to desiti i vama, upozorava jedna američka studija, urađena na Univerzitetu Kalifornije, koja ukazuje na to da bi gojaznost mogla da predstavlja "društvenu zarazu".
Ova velika studija, sprovedena na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu, pokazala je da na planu gojaznosti društvene veze, čak i kada se radi o osobama fizički udaljenim stotinama kilometara, imaju veću ulogu od genetskih, izveštava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << AP. Osoba čiji se prijatelj ugoji izložena je 57 odsto većem riziku da to i sama doživi, a kad je u pitanju veoma blizak prijatelj, bez obzitra da li živite vrata do vrata ili ste kilometrima udaljeni, rizik se utrostručuje, ustanovio je kalifornijski tim stručnjaka. Ako su u pitanju brat ili sestra rizik je veći za 40 odsto, a kad se ugoji bračni drug, rizik da se udeblja i drugi iznosi 37 odsto.
U ovoj međuzavisnosti kilaže i pol igra značajnu ulogu. Kod prijatelja istog pola rizik da se, pošto se jedan ugoji, ugoji i drugi, povećan je za 71 odsto. Među braćom taj rizik je 44 odsto veći, a među sestrama 67 odsto.
Američki istraživači smatraju da nije u pitanju samo to što je možda reč o ljudima koji imaju slične prehrambene i navike vezane za fizičku aktivnost, već da se radi o tome da gojazni prijatelj ili rođak menjaju čovekovu prestavu o prihvatljivoj težini. Džems Fauler, jedan od koautora studije, naglašava da ovaj nalaz ne znači da treba napuštati prijatelje koji se goje, jer je mnoštvo drugih istraživanja pokazalo da su ljudi utoliko zdraviji ukoliko imaju više prijatelja.
Kalifornijska studija počiva na analizi rezultata poznate Framingamske studije srca, kojom je tokom više od pola veka praćeno zdravlje oko 12.000 stanovnika istoimenog predgrađa Bostona. Pošto su uzeti u obzir prirodni tempo gojenja i ostali faktori, kalifornijski istraživači su zaključili da veći uticaj na planu gojaznosti postoji među prijateljima nego među onima koji dele iste gene ili žive pod istim krovom. Geografska bliskost i to da li je neko pušač ili ne nisu se pokazali od uticaja.
Gojaznost je, inače, globalni zdravstveni problem. Smatra se da u svetu ima 1,5 milijardi ljudi s viškom kilograma, od kojih je 400 milona gojaznih. U SAD dve trećine stanovništva pati od viška kilograma. Rezultat kalifornijske studije mogao bi da otvori nove puteve lečenja gojaznosti. Naime, njeni autori ukazuju da bi možda bilo korisnije gojaznost lečiti u grupama, a ne individualno.
