Izvor: RTS, 01.Nov.2012, 11:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gojaznost - bolest savremenog doba
Gojaznost poprima sve veće razmere kako u svetu tako i kod nas, a prema zvaničnim podacima, čak svaki drugi Srbin ima problem sa viškom kilograma. Ovaj ne samo estetski, već i zdravstveni problem bio je tema srpskog kongresa o gojaznosti koji je nedavno održan u Specijalnoj bolnici "Čigota" na Zlatiboru.
U Specijalnoj bolnici "Čigota" na Zlatiboru, koja se već godinama bavi prevencijom i lečenjem gojaznosti kod dece i odraslih, održan je srpski kongres o gojaznosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Podaci pkazuju da je u Srbiji 36,5 odsto ljudi sa prekomernom telesnom težinom, a više od 18 odsto su gojazne osobe.
Iz Toronta u Srbiju, tačnije na Zlatibor, posle sjanih početnih rezultata, Milana Bodiroga dolazi po treći put sa ciljem da smrša na zdrav način.
"Puno sam para potrošila na hiljadu metoda da izgubim težinu, ali samo se izgubi sa fizičkim aktivnostima i hranom što je zdrava za telo", kaže Milana Bodiroga iz Toronta.
Milanino višegodišnje nastojanje da izgubi težinu slično je iskustvu skoro dve trećine Amerikanaca, ali i svakog drugog žitelja Srbije, koji ima problem sa viškom kilograma upozoravju na moguće razmere, ne samo estetskog, već i zdravstvenog problema koji sve više pogađa i decu.
Akademik Dragan Mićić, potpredsednik Evropske asocijacije za proučavanje gojaznosti kaže da moramo da ulažemo u budućnost i da pokušamo da sada napravimo mere prevencije koje bi mogle da smanje ekspanziju gojaznosti.
"Mislim da smo napravili savremeni aspekt lečenja gojaznosti, jer pratimo ono što se dešava u svetu", dodaje Mićić.
Doktorka Natali Farpour iz Švajcarske kaže da različite strukture društva rade na ovom problemu kod nas, počev od škole, zdravstva pa sve do toga da industrija hrane smanjuje masti i šećer u nekim proizvodima za decu.
"Ono što je posebno važno je rad sa celom porodicom koja, takođe mora da promeni način ishrane", kaže Farpour.
Da se u Srbiji prate svetski trendovi iz ove oblasti medicine, potvrđuje i članstvo Srbije u evropskoj Asocijaciji za borbu protiv gojaznosti, ali i dvadesetogodišnji rezultati Instituta "Čigota" kroz čije programe je, osim odraslih, za protekle četiri godine prošlo i više od 2,5 hiljade dece i mladih.
Direktor Specijalne bolnice "Čigota" Nenad Crnčević kaže da oni rade u potpuno istom kontinuitetu i na sličan način kao što se radi u Evropi.
Milana Bodiroga kaže da je najvažnije što pacijenti imaju podršku lekara, bolnice i trenera.
Ovaj, po mnogo čemu jedinstven program u Evropi, za rezultat ima smanjenje telesne težine, ali i zdravstvenih rizika koji su posledica loših navika i modernog načina života.
