Izvor: RTS, 11.Apr.2012, 09:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije
Polaganjem venaca na spomen-obeležje Slavku Ćuruviji, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije, obeležili su 13 godina od još nerasvetljenog ubistva tog novinara i vlasnika lista "Dnevni telegraf".
Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije danas su, polaganjem venaca na spomen-obeležje Slavku Ćuruviji, obeležili 13 godina od još nerasvetljenog ubistva tog novinara i vlasnika lista "Dnevni telegraf".
Nakon polaganja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << venaca, predsednici dva novinarska udruženja, Vukašsin Obradović i Ljiljana Smajlović, ponovo su zatražili da se otkriju ubice i nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije, ubijenog na današnji dan, 11. aprila 1999. na Uskrs, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Vukašin Obradović iz NUNS-a je rekao da je rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije "zavet nove Srbije koja ne sme nikada zaboraviti vreme kada je država ubijala svoje građane, a tajne službe kontrolisale njihove živote".
"Nema demokratske Srbije i slobode govora bez rasvetljavanja ubistva Slavka Ćuruvije", upozorio je Obradović nakon polaganja venaca kome su prisustvovali Ćuruvijine kolege i prijatelji. Ljiljana Smajlović iz UNS-a je rekla da je Slavko Ćuruvija ubijen jer je "koristio pravo na slobodu govora zajamčeno Evropskom konvencijom".
Ukazujući na loše stanje u srpskim medijima, Smajlović je rekla da u Srbiji danas sloboda štampe "postoji samo za vlasnike medije i njihove političke gazde".
Branka Prpa, nevenčana supruga Slavka Ćuruvije, koja je bila sa njim u momentu ubistva, rekla je da obeshrabruje činjenica da državne institucije ni posle 13 godina nisu rasvetlile to "političko ubistvo".
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici broj 35.
Nekoliko dana ranije u dnevnom listu Politika ekspres, koji je docnije ugašen, Ćuruvija je optužen za "priželjkivanje bombi i izdaju".
Istraga je, posle pada režima Slobodana Miloševića, utvrdila da su ga danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, uoči samog ubistva, povučeni sa "zadatka".
Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva, istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka. Pored ostalih, saslušano je "27 pratilaca" pripadnika Državne bezbednosti, nekoliko bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.
Porodica, prijatelji i kolege Slavka Ćuruvije veruju da ubistvo ima političku pozadinu, zbog oštrih reči i kritičkih stavova koje je taj novinar iznosio o režimu Slobodana Miloševića.
Jovo Ćuruvija, brat pokojnog Slavka, nedavno je tražio od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina da izvrši pritisak na vlasti u Srbiji da sprovedu temeljitu i ozbiljnu istragu.
U pismu Kacinu Jovo Ćuruvija ističe da je tortura režima Slobodana Miloševića, protiv njegovog brata počela 1998. godine pošto je donet novi Zakon o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998. godine.
