Izvor: RTS, 11.Apr.2011, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije
Kolege i prijatelji novinara Slavka Ćuruvije odali su poštu na mestu gde je Ćuruvija ubijen, na današnji dan, pre dvanaest godina. Udruženja novinara pozvala da se to ubistvo konačno rasvetli i da se saopšti ko je naredio da Ćuruvija bude ubijen i ko je to izvršio.
Dvanaest godina od ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije nema nikakvih informacija o tome ko je izvršio to ubistvo, niti ko je dao takvu naredbu. Kolege >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i prijatelji, koji su položili cveće i odali poštu na mestu gde je Ćuruvija ubijen, pozvali su da se ubistvo konačno rasvetli nadajući se da će reči republičkog tužioca Zagorke Dolovac da postoji pomak u tom postupku, konačno iznedriti sudsku presudu.
Istoričarka Branka Prpa, koja je bila sa Slavkom Ćuruvijom kada je ubijen, ocenila je da izjava tužioca Zagorke Dolovac da postoji određeni pomak u pretkrivičnom postupku nije ozbiljna i istakla da očekuje da se čuju ozbiljne izjave, a ne prigodne uoči godišnjice ubistva.
Branka Prpa je ocenila da vlast nema volje da razreši ubistvo i naglasila da je očigledno reč o državnom ubistvu.
"U ovo ubistvo su uključene državne institucije, od političkih, pa do profesionalnih, od Službe državne bezbednosti, do političara, koji su dirigovali jednom takvom operacijom nazvanom 'Ćuran'", rekla je istoričarka Prpa.
Prema njenim rečima, posle 12 godina, može se sumnjati da država u svojim strukturama ima iste elemente koje je imala u vreme režima Slobodana Miloševića.
Prpa kaže da ako država ne uradi ništa po tom pitanju, to otvara mogućnost za nova politička ubistva, jer ona nisu kažnjena.
Potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Jelka Jovanović rekla je da se nada da će se trinaesta godišnjica Ćuruvijinog ubistva dočekati sa sudskim postupkom koji će pokazati ko je inspirisao, naredio i izvršio ubistvo.
"Nadamo se da su reči republičkog tužioca Zagorke Dolovac, da napokon istraga ide u pravom smeru, ispravne i da nećemo morati više da ih ponavljamo", rekla je Jovanovićeva, posle polaganja venca na mestu Ćuruvijinog ubistva.
"Dok se ne rasvetle ubistva Ćuruvije, Radislave-Dade Vujasinović i Milana Pantića, neće biti mogućnosti za napredak novinarske profesije i slobodu javne reči u Srbiji", rekla je potpredsednica NUNS-a.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je rekla da Ćuruvijine kolege ne veruju više političarima, tužilaštvu i policiji.
"Ali i mi, Slavkove kolege, izneverili smo Slavka, jer se nismo izborili da se pronađu i kazne njegove ubice i jer se nismo izborili za slobodu štampe u Srbiji", ocenila je Smajlovićeva.
"Ovo je bitka koju moraju voditi sve kolege novinari", naglasila je Smajlovićeva, "ali je ovo bitka i građana Srbije, jer oni neće imati ni politički sistem, ni istinu, ni ništa od onoga što žele dok se ubice ne otkriju i dok se istina ne sazna".
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković smatra nespornim da je Ćuruviju, ispred zgrade u kojoj je živeo, "streljala" Služba državne bezbednosti.
Drašković je podsetio da je Ćuruvija ubijen na osnovu operacije "Ćuran" kojom je, kako tvrdi, rukovodio tadašnji šef beogradskog centra državne bezbednosti Milan Radonjić.
"Postoje više nego ozbiljne indicije u sudskom predmetu da je ubice ovde prihvatio i odvezao Ratko Romić. Dovoljno za podizanje optužnice odmah", rekao je Drašković.
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici ispred broja 35.
Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka. Počinioci do danas nisu pronađeni, a porodica, prijatelji i kolege Slavka Ćuruvije veruju da ubistvo ima političku pozadinu, zbog oštrih reči i kritičkih stavova koje je taj novinar iznosio o režimu Slobodana Miloševića.
Biografija Slavka Ćuruvije
Slavko Ćuruvija je rođen u Zagrebu, 9. avgusta 1949. godine. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Od 1986. godine, radio je u listu Borba. Počeo je kao komentator, a zatim je napredovao preko urednika unutrašnjopolitičke rubrike, do pozicije glavnog i odgovornog urednika.
Pisao je komentare i reportaže sa Kosova i Metohije, u periodu od 1986. do 1988. godine.
Bio je jedan od retkih novinara kome je omogućeno da bude neposredno uz Slobodana Miloševića tokom njegove posete Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine.
U Borbi je ostao do 1994. godine, kada je država preuzela kontrolu nad listom, posle čega je napustio novine.
Sve vreme je bio aktivni dopisnik ili saradnik više medija: Komunist, NIN, Vjesnik, Večernji list, Nedelja, Pobjeda, TV Beograd, TV Politika, TV Sarajevo.
Godine 1994, zajedno sa Momčilom Đorgovićem, osnovao je list Nedeljni telegraf, a dve godine nakon toga njih dvojica su osnovali Dnevni telegraf.
Slavko Ćuruvija je ubijen dok je bio urednik i vlasnik magazina Evropljanin, koji je osnovao 1998. godine.
.jpg)
