Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Sep.2010, 12:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnjica terorističkog napada na SAD

NJUJORK -

Amerika će i ovaj 11. septembar obeležiti dostojanstveno, sećajući se žrtava terorističkog napada iz 2001. iako će ova godišnjica, zbog gužve koja se podigla oko najave izgradnje džamije na donjem Menhetnu, biti nešto više u centru pažnje javnosti nego nekoliko prethodnih.

Godišnjice napada Al kaide su, sa protokom vremena, sve skromnije obeležavane. Prostor oko takozvane "nulte tačke", na mestu gde su se nalazile "kule bliznakinje" Svetskog trgovinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << centra, još je samo veliko gradilište iz koga sporo niču nova obeležja Njujorka.

Ovog puta to će tim prostorom dominirati jedan oblakoder, pod nazivom "Kula jedan" i biće nešto viša od dve srušene kule, a zajedno sa antenom biće visoka simboličnih 541 metar i postaće najviša zgrada u SAD.

Trg pored "nulte tačke", gde je 2001. godine oko 2.800 ljudi našlo smrt, postaće spomenik svim žrtvama i biće otvoren iduće godine, kada se obeležava 10. godišnjica napada. Zajedno sa muzejom, čije otvaranje je odloženo za 2013. godinu, očekuje se da će to postati jedna od glavnih turističkih atrakcija u gradu. Planira se izgradnja i dva memorijalna bazena, sa najvećim veštačkim vodopadom u SAD.

Dugo su se vodile bitke oko tog zemljišta: potraga za ostacima žrtava produžila se na pet godina, građevinari i osiguravajuće kompanije "ratovali" su zbog odlaganja, država i investitori oko finansiranja i oko broja zgrada koje će se na tom mestu podići. Diskutovalo se i o tome kako na najbolji način odati počast mrtvima.

Pošto su rešeni problemi između gradskih vlasti i investitora, pokazalo se da postoji veliko interesovanje za kancelarijski prostor u pet novih poslovnih nebodera koji će biti izgrađeni na mestu Svetskog trgovinskog centra, posebno u "Kuli jedan", koja se gradi na mestu gde se nalazila severna kula bliznakinja.

Planovi za "nultu tačku" ni u jednom trenutku nisu imali ideju da taj prostor pretvore u nešto nalik na groblje, a polazilo se i od činjenice da svuda u svetu posvećena mesta imaju nekakav javni karakter.

Kada se iduće godine taj prostor otvori za javnost, iako pravila ponašanja još nisu ustanovljena, može se zamisliti da će se tuda i džogirati, da će klinci izvoditi brejkdens za sitniš, a zaposleni svraćati u pauzi da užinaju.

Odobrenje za izgradnju Islamskog kulturnog centra, u čijem sklopu će biti i džamija, na mestu Park 51, svega dva bloka od "nulte tačke", pokrenulo je, međutim, žestoke reakcije i sada se svi u SAD, ne samo u Njujorku, opredeljuju oko tog pitanja.

Neki kažu da bi centar, zbog osetljivosti pitanja trebalo premestiti na drugu lokaciju, drugi kažu da bi to predstavljalo ograničenje verske slobode i ustupak netoleranciji. Konačna odluka o tome da li će centar biti izgrađen na toj lokaciji ili na nekom drugom mestu još nije doneta.

Bez obzira na diskusije, "nulta tačka" je već ranije, uz sve sporove i kompromise u vezi sa tom lokacijom, izgubila u javnosti nešto od svoje simboličke težine. Jedan od znakova toga bila je i prošlogodišnja odluka da se "Kula slobode", kako je u početku nazvana, preimenuje u "Kulu jedan" Svetskog trgovinskog centra.

Tri bloka odatle već postoji striptiz klub - "New York Dolls Gentlemen's Club". Na kritike prolaznika, vlasnici uzvraćaju da oni samo rade da bi zaradili za život, poput svih ostalih.

Njujorški imam ne planira susret s floridskim pastorom

Imam koji predvodi kampanju za gradnju Islamskog kulturnog centra u blizini gde je nekada bio, 2001. srušen, Svetski trgovinski centar izjavio je da nema bliske planove da se sretne s pastorom crkve sa Floride koji je zapretio da će zapaliti muslimansku svetu knjigu - Kuran.

"Nismo planirali takav susret, za sada. Naši planovi za islamski centar nisu se promenili", navodi se u jučerašnjem saopštenju imama Fejsala Abdul Raufa.

U saopštenje se dodaje da je on (Rauf) spreman da razmili o susretu sa svakim koje istinski posvećen postizanju mira, prenela je agencija AP.

Raufovo saopštenje je očigledno odgovor svešteniku evangelističke crkve Teriju Džonsu koji je izjavio da bi odložio planirano paljenje Kurana ukoliko bi bio u mogućnosti da se sretne s Raufom.

Izgleda da je ostala otvorena mogućnost za susret.

Odobrenje za izgradnju Islamskog kulturnog centra, u čijem sklopu će biti i džamija, na mestu Park 51, svega dva bloka od "nulte tačke" (mesta gde je nekada bio Svetski trgovinski centar), pokrenulo je žestoke reakcije.

Neki smatraju da bi centar, zbog osetljivosti pitanja, trebalo premestiti na drugu lokaciju, a drugi da bi to predstavljalo ograničenje verske slobode i ustupak netoleranciji.

Konačna odluka o tome da li će centar biti izgrađen na toj lokaciji ili na nekom drugom mestu još nije doneta.

S druge strane, evangelistička crkva u Gejnzvilu na Floridi proglasila je 11. septembar "međunarodnim danom spaljivanja Kurana".

Akcija spaljivanja Kurana, na godišnjicu napada na Njujork i Vašington, trenutno "na čekanju", saopštio je Džons, posto su osude stizale sa svih strana, uključujući i američkog predsednika Baraka Obamu koji je rekao da bi to "išlo u prilog Al kaidi".

Obama apelovao na toleranciju

Predsednik SAD Barak Obama je povodom devete godišnjice od napada na kule Svetskog trgovinskog centra (STC) u Njujorku, pozvao je građane na versku toleranciju i rekao da je vlada odlučna da uhvati organizatore napada, da su to teroristi Al Kaide, a ne pripadnici muslimanske vere.

"Subota bi trebalo da bude dan kada ćemo ne samo da žalimo, nego i da pokažemo da nismo u ratu protiv islama. Mi smo u ratu protiv terorističkih organizacija koje su izobličile islam ili lažno koristile slogan islama za angažovanje u svojim destruktivnim delima", rekao je Obama, obraćajući se juče novinarima u Beloj kući, uoči obeležavanja godišnjice napada u kojima je 11. septembra 2001. poginulo skoro 3.000 ljudi.

"Vlada je odlučna da ubije ili uhvati organizatore napada 11. septembra, ali Amerikanci moraju zapamtiti da je to borba protiv terorista Al Kaide, a ne mnogo šireg sveta ljudi muslimanske vere", rekao je Obama, u trenutku kada se u javnosti vodi rasprava o mestu izgradnje džamije i muslimanskog kulturnog centra i kada je oštra reagovanja izazvala najava spaljivanja Kurana.

Američki predsednik je izjavio da su SAD oterale Osamu bin Ladena "duboko u podzemlje", ali da će se Amerikanci narednih godina suočavati sa terorističkim pretnjama drugih ekstremista, "spremnih da umru da bi ubili druge ljude", prenela je agencija AP.

Hvatanje Bin Ladena, iako izuzetno važno za nacionalnu bezbednost države, teško da će rešiti sve probleme, rekao je Obama.

Tokom poslednjih devet godina unutrašnja bezbednost je poboljšana, ali Obama podseća na pokušaj napada u avionu 25. decembra i automobil-bombu na Tajms skveru u maju, dodajući da će "uvek biti mogućnosti za pojedinca ili manju grupu pojedinaca, ako su spremni da umru, da ubiju druge ljude".

Prema izveštaju grupe koju su predvodila dva bivša predsedavajuća komisiji 9/11, a koji je objavljen u petak, navedeno je da je teroristička pretnja postala kompleksnija u odnosu na pre devet godina, a da je Al Kaida, sa nizom svojih ogranaka u zemljama kao što su Jemen i Somalija, postavila širu strategiju.

Jedan od autora izveštaja Li Hamilton smatra da će odnos SAD sa islamskim svetom biti jedan od glavnih izazova američke spoljne politike tokom narednih decenija, koji neće biti rešen za godinu, dve ili pet pa čak ni 10 godina.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...