Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Sep.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica smrti kneza Miloša Velikog
BEOGRAD - Povodom 148. godina od smrti kneza Srbije Miloša Obrenovića, u Sabornoj crkvi u Beogradu biće odate visoke državne i vojne počasti i položeni venci kraj vladarevog sarkofaga. Saborna crkvaVence će Sabornoj crkvi položiti predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, visoke delegacije Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, Grada Beograda, kao i predstavnici nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Svečana >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ceremonija održaće se u 12 sati.
Knez Miloš Veliki udario je temelje nezavisnosti Srbije i njenom unutrašnjem razvoju i bio jedan od najznačajnijih novovekovnih srpskih vladara. Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine.
Za predvodnika Drugog srpskog ustanka izabran je na praznik Cveti, 23. aprila 1815. godine, u Takovu kraj Gornjeg Milanovca.
Vladavina kneza Miloša Velikog obeležila je postepeno uspostavljanje autonomije Beogradskog pašaluka u okviru Osmanskog carstva, kao i zavođenje lične vlasti i sukobi sa političkim protivnicima.
Knez Miloš Veliki bio je protivnik donošenja ustava koji bi ograničio njegovu do tada apsolutnu vlast u Srbiji. Nakon što je 1835.godine usvojen Sretenjski ustav, unutrašnja politička kriza u Srbiji počela je da se zahuktava da bi kulminirala 1838. proglašenjem tzv. Turskog ustava i abdikacijom kneza Miloša 1839. godine.
Posle svrgavanja kneza Aleksandra (Karađorđevića) Miloš se po drugi put našao na srpskom prestolu i to od 1858. godine do svoje smrti ,27. septembra 1860. godine.
Knez Miloš bio je potpuno nepismen i sin siromašnog seljaka Teodora Mihailovića, a u mladosti je bio momak kod trgovaca stokom.
Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku, ali je ostao u zemlji 1813. godine, predao se Turcima i pomogao im da umire narod, pa je postavljen za obor-kneza nad tri nahije - rudničkom, kragujevačkom i požeškom.
Pomogao je Turcima da uguše Hadži-Prodanovu bunu 1814. godine i potukao Turke kod Paleža, na Ljubiću, zatim na Dublju u Mačvi, a potom spretno pregovarao sa Turcima i sklopio usmeni sporazum sa Marašli Ali-Pašom.
Knaz Miloš ObrenovićZa Srbiju, tada samo Beogradski Pašaluk, dobio je veoma ograničenu autonomiju, koju je snalažljivošću sve više proširivao.
Vešto je koristio međunarodnu situaciju, prvenstveno nesporazume između Rusije i Turske, da bi za srpsku autonomiju izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje.
Porta se obavezala Akermanskom konvencijom od 1826. godine da izvrši Bukureški ugovor, ali je tek 1830. izdat hatišerif kojim se Srbiji priznaje unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva.
Bez pristanka Porte zauzeo je sa vojskom šest neustupljenih nahija, pa je 1833. godine izdat hatišerif o njihovom pripajanju Srbiji.
U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno uklanjao protivnike (ubistvo Karađorđa 1817.), bogatio se starešinskim kulukom monopolom nad trgovinom stokom, postao najbogatiji čovek u Srbiji i imao velika imanja, naročito u Vlaškoj.
Njegov despotizam je izazivao nezadovoljstvo u narodu i među starešinama pa su pobune izbijale u raznim krajevima.
Pod pritiskom takozvane Miletine bune na Sretenje 1835. godine izdao je slobodouman ustav, ali su protiv njega protestovale Rusija i Porta i Austrija, pa ga je sa zadovoljstvom opozvao.
Rusija je htela da mu ograniči vlast, pa je nastojala da se na osnovu hatišerifa od 1830. koji je predviđao osnivanje saveta sa kojim bi Miloš trebalo da vlada, donese ustav i osnuje nepokretan savet.
Miloš se ogorčeno borio i predlagao Porti pokretan savet koji bi mu u stvari bio pokoran jer bi mogao menjati nepoželjne članove.
Uspeo je da dobije podršku čak i Engleske, ali je Porta hatišerifom od 1838. godine oktroisala ustav za kakav se zalagala Rusija.
Pokušao je 1839. bezuspešno da ga obori sa vojskom, pa se morao povući sa vlasti u korist sina Mihaila.
Kada je Svetoandrejska skupština zbacila 1858. kneza Aleksandra Karađorđevića sa vlasti i pozvala Miloša natrag, on je 1859. godine svečano ušao u Beograd i vladao nepune dve godine do svoje smrti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
