Izvor: RTS, 09.Okt.2012, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnjica smrti Aleksandra I Karađorđevića

Na današnji dan 1934. godine u Marseju ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar Prvi Karađorđević. U Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu odavanjem državnih i vojnih počasti danas se obeležava 78. godišnjica tragične smrti kralja Aleksandra.

Prilikom državne posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke, Kralj Aleksandar I ubijen je u Marselju, 9. oktobra 1934. zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova Lujom Bartuom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Odavanjem državnih i vojnih počasti u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu će biti obeležena 78. godišnjica smrti kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, saopštio je vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije koji organizuje ceremoniju.

Tom prilikom, lovorove vence na sarkofag kralja položiće predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Opštine Topola, većeg broja gradova i opština u Srbiji, kao i udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremonija odavanja državnih i vojnih počasti, kako je navedeno u saopštenju, počeće u 11.30.

Na put u Francusku jugoslovenski vladar je krenuo sa železničke stanice Topčider vozom do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom preko Cetinja, gde je kralj Aleksandar posetio kuću u kojoj je rođen. Iz luke Zelenika je razaračem Jugoslovenske kraljevske mornarice "Dubrovnik" isplovio za Francusku.

Francuska je priredila veličanstven doček Kralju Aleksandru o čemu svedoče i filmski zapisi na kojima je zabeležena čitava poseta, od ulaska u marsejsku luku jugoslovenskog broda do atentata koji se odigrao dvadesetak minuta kasnije.

U utorak, 9. oktobra 1934. godine, tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja. Zvaničan doček po protokolu bio je predviđen u Parizu, gde je trebalo da ga dočeka predsednik Republike, dok su ga u Marselju dočekali ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član Visokog ratnog saveta.

Svečana povorka je nešto iza 16 časova krenula iz luke i uputila se prema centru burno pozdravljana od velikog broja građana Marselja.

Kada su kraljeva kola stigla na trg ispred palate Berze, oko 16 časova i 20 minuta, jedan čovek iskočio je iz gomile, noseći u desnoj ruci buket cveća i na francuskom viknuo: "Živeo kralj"!

Iznenada je skočio sa desne strane na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz revolvera ispalio više hitaca u pravcu kralja.

Francuski pukovnik Piole, koji je bio najbliži događaju, sa konja je sabljom ubicu oborio na zemlju. Atentator je i u padu, sa zemlje, nastavio da puca na sve oko sebe. Zatim su dva policajca ispalili nekoliko hitaca u atentatora, koji je već bio oboren.

Kralj je ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je bio pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž pogođen sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak.

Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine jer su rane bile smrtonosne. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević izdahnuo je ne dolazeći svesti.

Ministar Bartu je prebačen u operacionu salu bolnice Božiji dom, gde je izdahnuo. Teško ranjen general Žorž uspešno je operisan.

Atentator, Vladimir Georgijev Kerin, zvani Vlado Černozemski, pogođen sa više metaka u telo, isečen udarcima sablje i linčovan od gnevne mase, prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro.

Ispraćaj od Splita do Oplenca

Kovčeg sa telom ubijenog jugoslovenskog kralja je, istim brodom kojim je otputovao Francusku, najpre stigao u Split, a potom je transportovan specijalnim vozom, preko Zagreba, u Beograd.

Kralj Aleksandar je sahranjen 18. oktobra na Oplencu u zadužbini njegovog oca Petra I Karađorđevića.

Stotine hiljada ljudi celim putem je odavalo počast ubijenom vladaru, a u stanicama gde voz stajao intonirana je, trodelna, jugoslovenska himna (Bože pravde-Ljepa naša-Naprej zastave slave).

Prava verzija tragične sudbine kralja Aleksandra, koji je bio stub jedinstvene države južnih Slovena i novog evropskog poretka na jugoistoku Evrope, ostala je nerazjašnjena.

Mnogi istoričari i poznavaoci tog vremena tvrde da iza atentata stoje tajne službe zemalja koje su težile reviziji Versajskog poretka (Italija, Nemačka, Mađarska), dok su izvršioci bili članovi ustaške organizacije koju je predvodio Ante Pavelić i članovi probugarske struje VMRO.

Nastavak na RTS...

S media: Danas 78. godišnjica ubistva Aleksandra I Karađorđevića