Izvor: Politika, 14.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica "slučaja Račak"
Prema zvaničnoj verziji sadržanoj u izveštaju MUP-a i u zapisniku istražnog sudije o uviđaju, u selu Račak je 15. januara 1999. došlo do sukoba naoružanih Albanaca sa srpskom policijom. Tom prilikom poginulo je četrdesetak Albanaca, koji uglavnom nisu bili u uniformi ali su svi imali toplu višeslojnu odeću, a veliki broj njih i istovetne vojničke čizme, te su većinom posedovali vatreno oružje, koje su tada i upotrebili. Selo Račak je, inače, bilo okruženo rovovima, tu se nalazio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan od štabova tzv. OVK, a na mestu događaja su pronađene i velike količine oružja i municije.
Misija OEBS-a na Kosovu i Metohiji, kao i veliki deo međunarodne zajednice su tvrdili da se radilo o "masakru civila". Tada i pitanje (ne)uniformisanosti poginulih postaje veoma značajno, iako za to uopšte nije bilo pravih razloga, jer je i tada jedino bilo relevantno da li su ti ljudi posedovali i koristili oružje, odnosno imali nameru da ga upotrebe. Tako danas, na primer, niko ne tvrdi da neki ubijeni pripadnik "Al Kaide" u Avganistanu ili u Iraku nije terorista samo zato što nema odgovarajuću uniformu. Naprotiv, teroristi uglavnom ne nose uniforme. Tvrdnja da su u Račku ubijeni nenaoružani civili, postaje "kamen temeljac" brojnih optužbi protiv Srbije i SRJ, a ona se nameće i kao ključno pitanje za tadašnji ekspertski tim patologa EU. Nalaz tog tima sadrži brojne anomalije, pa se tako, u njemu, između ostalog, navodi i sledeća neistina: "Nije bilo indikacija da su ti ljudi bilo šta drugo do nenaoružani civili".
Za utvrđivanje tragova pucanja na rukama poginulih Albanaca u Račku, kriminalistički tehničari MUP-a Srbije su koristili poznati difenilaminski test, koji se u žargonu označava kao parafinska rukavica. Reč je o nitratnom testu, zasnovanom na tome da prilikom pucanja iz vatrenog oružja, na ruci koja je držala oružje ostaju sitne barutne čestice koje, između ostalog, sadrže i nitrate. Naziv "parafinska rukavica" svoje poreklo duguje nekada uobičajenom načinu skidanja barutnih čestica sa šaka, a danas se uglavnom koriste posebne lepljive folije. Prilikom ispaljenja hica iz vatrenog oružja, barutne čestice izlaze kroz usta cevi i talože se na obližnjim predmetima. Osnovni prigovor ovoj kriminalističko-tehničkoj metodi odnosi se na hemijsku reakciju između difenilamina u sumpornoj kiselini i nitrata dobijenih prilikom ispaljenja projektila iz vatrenog oružja, jer sličnu reakciju daju i druge supstance koje u svom sastavu sadrže nitrate. Ovo se pitanje u konkretnom slučaju može kriminalistički rešiti odgovarajućim sistemom eliminacije, i to na sledeći način:
Da li detektovani nitrati možda potiču iz veštačkog đubriva? Kada se ima u vidu doba godine kada je došlo do događaja u Račku, takva mogućnost je isključena. Naime, događaj u Račku se zbio sredinom januara 1999. godine, tokom zime, a u to doba godine se ne koriste veštačka đubriva, niti se uopšte i obavljaju bilo kakvi značajni poljoprivredni radovi.
Da li utvrđeni nitrati eventualno potiču od nekih industrijskih materija? U Račku nisu postojali pogoni u kojima se proizvode šibice, niti su se seljani masovno bavili graviranjem, razvijanjem fotografija, štamparskim poslovima, proizvodnjom kozmetike, ili drugim aktivnostima u kojima je moguć kontakt sa nitratima.
Da li nepronalaženje tragova pucanja može biti dokaz da poginuli na čijim rukama takvi tragovi nisu pronađeni, nisu imali vatreno oružje? Nepronalaženje nitratnih tragova može da bude posledica nesavršenosti difenilaminske metode, a do toga može doći i ukoliko je došlo do uklanjanja tragova pucanja, brisanjem ili pranjem ruku.
Već na prvi pogled moguće je uočiti da je Izveštaj Ekspertskog tima patologa EU veoma površan, pristrastan i jednostran. Ekspertski tim je, doduše, koristio jednu načelno pouzdaniju kriminalističko-tehničku metodu za detektovanje tragova pucanja, ali ta metoda u konkretnom slučaju zbog prethodnih radnji i proteka vremena, nema nikakvu realnu vrednost. Iz svega toga, proizašli su i pogrešni zaključci sadržani u Izveštaju. Kao posebna vrsta dezinformacije u Izveštaju Ekspertskog tima patologa EU, ističe se tvrdnja da nisu otkriveni tragovi pucanja na rukama poginulih Albanaca. Reč je o ozbiljnoj profesionalnoj nekorektnosti. Naime, ne samo da je prošlo punih sedam dana od događaja u Račku, već su finski eksperti sa sigurnošću znali da su sa ruku poginulih Albanaca, prethodno primenom specijalnih folija, radi vršenja analize, temeljno pokupljeni svi tragovi. Nakon te kriminalističko-tehničke operacije, ruke poginulih Albanaca su praktično potpuno očišćene od tragova! Tragove pucanja nakon toga više nikako nije ni bilo moguće detektovati.
Kaže se da je istina prva žrtva rata. Tako je bilo i u slučaju agresije na Srbiju i SRJ 1999. godine, a istina je tada ubijana ne samo u vezi sa događajem u Račku, već i mnogo ranije, kao i mnogo kasnije, bez obzira na to kada je rat nominalno počeo. Istina, nažalost, strada i sada, iako mi nismo u ratu ili makar toga nismo svesni. Ako rat po definiciji fon Klauzevica smatramo "nastavkom politike oružanim sredstvima", onda je i politika, a pre svega tzv. međunarodna ili "visoka politika" u stvari, u mnogim slučajevima samo "meki" početak rata, a i tada očigledno, "istina" često prva strada.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
[objavljeno: ]
