Izvor: RTS, 23.Okt.2009, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica rođenja oca srpske štampe
Dimitrije Davidović bio je prvi srpski novinar i publicista, ministar spoljnih, pa unutrašnjih poslova kod kneza Miloša Obrenovića i pisac prvog srpskog Ustava. Danas obeležavamo dvestadvadeset godina od njegovog rođenja.
Kada je Dimitrije Davidović počeo da se bavi novinarstvom Srbija je bila podeljena između Austrije i Turske. Živeći u Beču mučilo ga je što Srbi iz Austrougarske ne mogu da prate dešavanja u Srbiji, pogotovo u godini u kojoj je ugušen Prvi srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ustanak. 1. avgusta 1813. iz štampe je izašao prvi broj "Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Vijene" koje se smatraju prvim srpskim dnevnim listom, iako je i ranije bilo nekih sličnih pokušaja. U to vreme na hiljadu nepismenih, u Srbiji je dolazio jedan pismeni čovek.
"Prosvetne prilike bile su teške u to vreme. Kada se jedan deo Srba posle Velike seobe 1690. godine našao pod vlašću Habzburškog carstva, oni nisu imali kome drugom da se obrate nego Rusiji.
Rusija je pomogla ugarskim Srbima oko prosvete ali je cena toga bila da je jezik počeo da se rusifikuje. Ove novine su bile izraz jednog građanskog duha i štampane su na srpsko-slovenskom jeziku.
Novine ne mogu da koriste jezik koji je poznat samo nekolicini nego moraju da imaju širu komunikaciju. Ključ je od početka bio - da li ima dovoljno ljudi među tadašnjim Srbima koji bi se pretplatili na jedne nedeljne novine", objašnjava Slobodan Marković sa Fakulteta političkih nauka.
Tih godina "Novine serbske" imale su nekoliko stotina pretplatnika, srpska građanska klasa bila je željna vesti o Srbiji. Ipak, Austrija nije dozvoljavala da se štampa bilo šta što bi komplikovalo njene odnose sa Turskom, pa je Davidović nakon devet godina ugasio list i sa porodicom prešao u Srbiju. U Kragujevcu je 1834. godine nastavio da izdaje "Novine srpske".
Davidović, čudna pojava
U Srbiji koja je tada bila pod kulturnim uticajem Otomanskog carstva, evropski odeven Davidović je bio pomalo čudna pojava.
"To je bila jedina kuća u kojoj se nije spavalo na podu. Zamislite, on je mleko stavljao u kafu i bio je neobična pojava, ali je svojim entuzijazmom kod kneza Miloša bio koristan kao lični sekretar. Izuzetno značajnu ulogu odigrao je u diplomatiji jer je Dimitrije Davidović boravkom u Stambolu nekoliko godina, najzaslužniji za Hatišerife i prve korake sticanja nezavisnosti tadašnje Srbije", kaže Dragan Stojković iz Udruženja novinara Srbije.
Dimitrije Davidović nije pisao samo novinske tekstove. Davidović je i autor prvog srpskog Ustava. U vremenu kada je više od pola evropljana živelo bez ustava, ne sasvim slobodna Srbija usvojila je moderan, demokratski - Sretenjski Ustav.
"Zapanjićete se kada pročitate članove iz Ustava koji je on pisao, koji su tada bili toliko napredni da ni dan danas nisu realizovani. Jedan od tih članova govori o potrebi revizorske komisije koja će da kontroliše potrošnju narodnih para u budžetu kneževine, a mi i dan danas znamo kakva je situacija sa revizorskom komisijom i kontrolom budžeta ove današnje republike", kaže Dragan Stojković.
Pritisnut unutrašnjim krizama knez Miloš se složio sa Ustavom, ali Austrija, Rusija i Turska nisu mogle da podnesu liberalne principe i razvoj nezavisnosti srpske države. Pod njihovim pritiskom Ustav se morao ukinuti. Davidović je kao njegov tvorac proteran sa dvora. Nekoliko godina kasnije umro je u Smederevu.
"Novine srbske" pretvorile su se u službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije Jugoslavije. Njihov nastavak bio je "Službeni list" na federalnom nivou, a njegovom kupovinom pravni sledbenik postao je "Službeni glasnik" koji izlazi i danas.
"Te novine i sve kasnije inkarnacije do današnjeg "Službenog glasnika" imaju sto sedamdeset i pet godina neprekidne tradicije službenih novina, a ako uzmemo i bečki period uskoro ćemo obeležiti i dvesta godina izlaska, kao malo koji list na Balkanu", objašnjava njihov značaj Slobodan Marković.
Doprinos razvoju srpskog novinarstva i demokratije
Ove godine Udruženje novinara Srbije obeležava 220 godina od rođenja Dimitrija Davidovića. Uskoro će biti objavljena knjiga o njegovom doprinosu razvoju srpskog novinarstva i demokratije, štampan je koverat sa njegovim likom i pokrenuta inicijativa za osnivanje muzeja srpske štampe. Ipak, rodna kuća Dimitrija Davidovića u starom jezgru Zemuna, kao kulturni spomenik još nije zaštićena od propadanja. Na jednom zidu je spomen ploča postavljena još 1985. godine, ali fasada do danas nije okrečena ni toliko da pokrije malter oko nje.
"Bilo je mnogih obećanja ali nažalost nismo uspeli da zainteresujemo administraciju Beograda i Zemuna da utiču na to da se kuća zaštiti. Naša nastojanja ni do njegovog rođendana nisu uspela da urode plodom. Nadam se da će novinari bar dočekati da objave vest da je u kući Dimitrija Davidovića otvorena knjižara i internet kafe, gde bi bila smeštena digitalizovana arhiva srpskih novina pa bi svaki mladi građanin mogao da sazna šta je to bilo stvaralaštvo i kakve su bile vrednosti koje je gajio Dimitrije Davidović", kaže Ljiljana Zorkić iz Odbora za obeležavanje godišnjice njegovog rođenja, pri Udruženju novinara Srbije.
Na zasluge Dimitrija Davidovića danas malo šta podseća u Srbiji. Jedna mala bista gleda na Dunav sa Zemunskog keja. U Smederevu gde je proveo poslednje godine života, njegovo ime nose jedna ulica i jedna škola.
Spomenik ocu srpskog novinarstva mali je kao i grob na starom smederevskom groblju gde je sahranjen. Tvorac srpske državnosti umro je sam i zaboravljen. Novine koje je osnovao i uređivao nisu objavile ni vest o njegovoj smrti.
.jpg)
