Izvor: RTS, 12.Apr.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica proboja Sremskog fronta
U spomen kompleksu "Sremski front" u selu Adaševci kod Šida, uz najviše državne i vojne počasti obeležena 65. godišnjica proboja Sremskog fronta. Srbija želi da ratovi i razaranja budu prošlost, a da se zajednička budućnost gradi sa svim susedima i evropskom porodicom naroda, rekao Šutanovac.
Povodom 65. godišnice proboja Sremskog fronta, Srbija odala poštu borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije koji su izginuli u jednoj od najtežih, najdugotrajnijih i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najtragičnijih srpskih bitaka, ali i bojišta Drugog svetskog rata.
Komemoracija je održana u selu Adaševci na Spomen kompleksu "Sremski front". U ime Vlade Srbije vence su položiti i senima poginulih se poklonili ministar odbrane Dragan Šutanovac i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
"Obeležavanje ove bitke na današnji dan nije puko prisećanje na jednu od slavnih bitaka, već poštovanje temelja i principa savremenog sveta. Srbija želi da ratovi i razaranja budu prošlost i da gradimo zajedničku budućnost sa svim susedima i evropskom porodicom naroda, koja je zasnovana na ravnopravnosti i međusobnom razumevanju", rekao je Šutanovac na ceremoniji.
Šutanovac je istakao da se naša vojska tada nije borila samo za oslobađanje svoje teritorije, već i za ukupnu pobedu savezničkih snaga nad neprijateljem koji je okupirao gotovo celu Evropu.
Ministar je naglasio da je tu borbu odlikovalo rodoljublje i želja za stvaranjem društva na principima slobode, nezavisnosti, ravnopravnosti i iznad svega poštovanja ljudskih prava i suvereniteta.
Po njegovim rečima, Srbija je u toj borbi dala nemerljivo veliki doprinos konačnoj pobedi i na taj način se ugradila u temelje savremene i moderne Evrope.
Srbija posvećena miru
Ministar Šutanovac je naveo da je i pored svih tenzija koje danas postoje u regionu, Srbija posvećena miru i želi da gradi dobrosusedske odnose sa svim zemljama regiona.
Šutanovac je istakao i da na početku 21. veka Srbija nije vojno ugrožena, ali je ukazao da savremeni rizici i pretnje ne poznaju granice, ugrožavaju sve zemlje sveta, a da terorizam kao najveće zlo ugrožava čovečanstvo na svim delovima planete.
Predsednik Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Slavko Popović rekao je da "zlonamerni pokušavaju da omalovaže značaj proboja Sremskog fronta", tvrdeći da je to izmišljeni front koji nije bio potreban.
"Pritom zaboravljaju da je rovove obilazio i fildmaršal Harold Aleksander i tada rekao da je ovo deo savezničkog fronta koji povezuje Crvenu armiju i saveznike na Apeninima", rekao je Popović.
Uz učesnike narodnooslobodilačke borbe, ceremoniji su prisustvovati i diplomatski i vojni predstavnici zemalja čije su trupe učestvovale u borbama na Sremskom frontu, kao i država saveznica i prvi put delegacija ambasade Nemačke.
Najtragičnije srpsko bojište
Teške borbe na Sremskom frontu vođene su 175 dana, od oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine, a u njima je učestvovalo oko 250.000 vojnika na obe strane.
Sremski front je uspostavljen pošto su otpočele završne borbe za oslobođenje Beograda i cele zemlje u Drugom svetskom ratu, kada je formirana borbena linija duž zapadnih granica Srema.
Nemci su ovaj front držali zbog izvlačenja delova armije "E" iz Grčke, Makedonije i sa Kosova i zato su ga očajnički branili.
Tokom rovovske borbe poginulo je oko 13.000 boraca NOVJ, ali tačan broj imenom i prezimenom nikada nije utvrđen.
Crvena armija izgubila je 1.100 vojnika, bugarska Narodna armija 623 i brigada "Italija" 163 borca, a neprijatelj oko 30.000 vojnika.
