Izvor: RTS, 21.Dec.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica pada Čaušeskua
Komemoracija žrtvama rumunske revolucije iz 1989. godine održana u Bukureštu. Revolucija u Rumuniji je jedini primer nasilnog svrgavanja komunističkog režima u Istočnoj Evropi. U dvonedenjnim nemirima stradalo je preko hiljadu Rumuna.
Komemoracijom održanom u Bukureštu odata je pošta žrtvama rumunske revolucije iz 1989. godine. Okupljeni građani izviždali su bivšeg predsednika Jona Ilijeskua koji je vlast preuzeo posle pada diktatora Nikolae Čaušeskua.
Tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << polaganja venaca na groblju Heroja revolucije u Bukureštu, grupa okupljenih gađala je kovanim novcem Ilijeskua, aludirajući na izdaju Jude.
Rumuni su nezadovoljni zato što ni posle 19 godina nije otkriveno ko je otvorio vatru na učesnike protesta nakon pada Čaušeskua i kako je Ilijesku odmah preuzeo vlast.
Jon Ilijesku je posle Čaušesku preuzeo ulogu lidera, a na tom mestu je ostao do 1996, kada je izgubio na izborima. Na mestu šefa države ponovo je bio od 2000. do 2004. godine.
Početak...
Protesti su počeli u Temišvaru 16. decembra 1989. godine. Povod za proteste bilo je hapšenje mađarskog sveštenika Lasla Tokeša koji je napao režim u inostranim medijima, nezadovoljan vladavinom bračnog para Čaušesku.
Tokešu je određen kućni pritvor i oko njegove kuće su počeli da se okupljaju građani u znak podrške. Ubrzo su se protesti proširili na čitav Temišvar, a u njima je učestvovalo više od 100.000 ljudi.
Zbog pogoršanog stanja u zemlji Nikolae Čaušesku prekinuo je posetu Iranu i 20. decembra vratio se u Bukurešt.
Odmah je održao govor o "stranom napadu na nezavisnost Rumunije". Međutim, masa ga nije podržala nego je na obodima mitinga počela pucnjava.
Potom su se umešali pripadnici tajne policije Sekuritatee i neredi su se proširili na ceo Bukurešt.
Čaušesku se povukao, ali je zakazao novi miting za 22. decembar.
Već u ranu zoru 22. decembra, ljudi pristigli iz provincije su se otrgli kontroli. Skinuli su komunističke simbole sa rumunske zastave i počeli otvoreno da se sukobljavaju sa policijom i vojskom i zloglasnom Skuritateom.
Istog jutra, dotadašnji ministar policije umro je pod nerazjašnjenim okolnostima, a njega je zamenio Viktor Stankulesku, koji je tog dana odbio Čaušeskuove naredbe i time postao ključna ličnost za uspeh revolucije.
Bračni par Čaušesku napustio je prestonicu helikopterom i odleteo prvo u palatu Snagov a zatim u grad Trgovište. Tu su ih po sletanju uhapsili pripadnici lokalne policije, a potom im je suđeno.
... i kraj
Posle tri dana suđenja, na Božić 1989. godine, Nikolae Čaušesku i njegova supruga i savladar Elana proglašeni su krivim zbog niza optužbi. Streljani su u jednom dvorištu u Trgovištu.
Sve vreme protesta Rumuniji je stizala humanitarna pomoć iz mnogih zemalja, među kojima i iz tadašnje SFRJ. I u Beogradu kao svim prestonicama ondašnjeg Zapada protest u Rumniji je naišao na masovnu podršku, a tadašnja TV Beograd (RTS) jedina je održavala linkovsku vezu sa Bukureštom i time bila jedina veza Rumunije sa svetskom javnošću.
Posle streljanja para Čaušesku predsednik Rumunije je postao je Jon Ilijesku, nekadašnji saradnik Čaušeskua, što je unelo sumnju u stvarni učinak revolucije.
Ilijesku je zatekao Ruminiju sa prosečnom platom od četiri dolara i sukobima među vojskom i Sekuritateom na aredromu Oltopeni. U toku su bili megalomanski projekti kao što su javni radovi na Palati naroda u centru Bukurešta i kanalu prema Crnom moru.
Danas je Rumunija punopravni član EU sa prosečnom platom od preko 350 evra ili oko 600 dolara.
