Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2012, 11:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnjica katastrofe u Černobilu

NOVI SAD -

Na današnji dan 1986. godine u Černobilu se dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva. Posledice havarije osetile su se u 17 država Evrope kao i u nekim oblastima Azije, Afrike i Amerike. Ocenjeno je nivo radioaktivnosti bio sto puta viši od radijacije koju je proizvela eksplozija atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki.

Od najveće nuklearne katastrofe prošlo je 26 godina. Serija eksplozija koja se raširila u četvrtom reaktoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nuklearne centrale, na severu današnje Ukrajine blizu granice sa Belorusijom, oslobodila je radioaktivnost koja se proširila većim delom Evrope.

Šta se tačno dogodilo i kakve su posledice stručnjaci su detaljno analizirali. Ustanovljeno je da je uzrok nesreće bio ljudski faktor, naglasio je specijalista za nuklearnu energiju, vodeći inženjer u sektoru upravljanja u Elektrovojvodini Jan Klinko.

Te noći u nuklearki Černobil bilo je 176 radnika. Od posledica nesreće odmah je stradala 31 osoba, uglavnom zaposleni u centrali i vatrogasci.

Oko 680.000 vojnika, stručnjaka i dobrovoljaca učestvovalo je u saniranju posledica nesreće. Među njima bilo je i 14 novinara, od kojih je osmoro umrlo, a ostali su danas teško bolesni. Novinar Nikola Hrijenka, tri godine je izveštavao sa mesta nesreće o radovima na pokrivanju nuklearnog reaktora u olovno-betonski sarkofag.

Sudbina tih ljudi i mnogih drugih koji su bili izloženi radijaciji je jedna od glavnih kontraverzi koje okružuju ovu nuklearku.

Većina umrlih koja je radila u atomskoj centrali nastradala je u prva tri meseca posle katastrofe, a tačan broj umrlih od posledica radijacije do danas nije do kraja utvrđen.

Stručnjaci smatraju da je nivo radioaktivnog zagađenja bio toliko visok da će u toj zoni normalan život biti moguć tek za više stotina godina. No, Nikola Hrijenka navodi da su se samo nekoliko godina kasnije neki stanovnici vratili na svoja ognjišta.

Slike koje su u vreme katastrofe stizale iz Černobila bile su zastrašujuće. Srušena sela bez ljudi i životinja, uništena priroda.

Danas 26 godina kasnije slika je sasvim drugačija. Nad četvrtim reaktorom černobilske centrale, koji je eksplodirao napravljen je olovno betonski sarkofag, i još uvek se mnogi plaše da ne dođe do nove nesreće. Jan Klinka tvrdi da opasnosti nema i da je reaktor okovan kao "Baš čelik".

Iako Ukrajinci nisu krili, malo se znalo da su preostali reaktori u Černobilju radili do 2000. godine.

Pre definitivnog prestanka rada, Ukrajina se dogovorila sa predstavnicima Evrope da joj pomognu da se napravi novi sarkofag.

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič već je najavio, da će gradnja novog sarkofaga početi na 26. godišnjicu katastrofe u toj atomskoj centrali i da bi trebalo da bude završena do 2015.

Na sarkofag će biti utrošeno milijardu i 540 miliona evra, a za skladište korišćenog atomskog goriva 255 miliona evra.

Ukrajinske vlasti žele da područje oko černobiljske centrale pretvore u bezbednu, ekološku zonu i veruju da će im u tome pomoći novi sarkofag, koji će biti visok 105 metara i dugačak 150 metara, a širok 260 metara.

Novi oklop četvrtog oštećenog reaktora će sigurno uticati na popravljanje ekološke situacije u regionu, međutim posledice katastrofe će se još dugo osećati i pamtiti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio Slobodna Evropa: Ukrajina i svet se sećaju Černobila

NaDlanu.com: Godišnjica nuklearne katastrofe u Černobilju