Izvor: RTS, 04.Maj.2011, 08:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica Titove smrti
Pre 31 godinu, na današnji dan, umro je Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFRJ. Poštovaoci Tita iz skoro svih bivših jugoslovenskih republika od jutros dolaze u Kuću cveća.
Na današnji dan, pre 31 godinu umro je višegodišnji predsednik Saveza komunista Jugoslavije i SFRJ Josip Broz Tito, čovek o kome postoje oprečna mišljenja, ali čiji je period vladavine među običnim ljudima, u svim republikama bivše države, i dalje simbol boljeg, sigurnijeg i uređenijeg života.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Poštovaoci Josipa Broza Tita iz skoro svih bivših jugoslovenskih republika od jutros dolaze u Kuću cveća, gde je Tito sahranjen.
I ove godine, supruga Josipa Broza Jovanka poslala je cveće, a dolazak su najavile brojne delegacije iz skoro svih bivših republika SFRJ.
Mnogi su 4. maja 1980. godine plakali na vest da je "u 15.05, u Kliničko bolničkom centru u Ljubljani, umro drug Tito, najveći sin naših naroda i narodnosti". Četiri dana kasnije, na sahranu u Beograd došlo je 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je to najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Poslednju poštu osnivaču Pokreta nesvrstanih odali su 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz hladnim ratom podeljenog sveta, u Beograd su doputovali državnici iz oba tabora.
Prema mnogim viđenjima, sa Titovom smrću krenuli su dezintegracioni procesi u SFRJ, a u godinama pred raspad zemlje, počele su kritike i distanciranja od njegovog lika i dela.
Optuživan je za stradanja političkih neistomišljenika, za vođenje ekonomske politike zasnovane na uzimanju kredita, kako bi se održavalo blagostanje, što je, tvrdi se, proizvelo veliki spoljni dug i potonju ekonomsku krizu u SFRJ.
Javile su se brojne teorije zavere, koje su nastojale da "razotkriju" pozadinu ogromne Titove moći i ugleda u zemlji i svetu. Tako se tvrdilo da je pravi Tito zamenjen dvojnikom, da je sahranjen bez ideoloških obeležja zato što je bio mason, da nije sahranjen tamo gde mu se nalazi grob, u Kući cveća na Dedinju.
Ipak, 31 godinu posle Titove smrti sećanja na visok životni standard, red i bezbednost u toj zemlji veoma su jaka, naročito u okolnostima tranzicije i dugogodišnje opšte krize.
Lik predsednika SFRJ je ponovo u žiži, a Kuća cveća je u poslednjih desetak godina sve popularnija destinacija za turiste iz sveta i regiona.
Tri i po decenije na čelu Jugoslavije
Tito je bio na čelu Jugoslavije 35 godina. Tačan datum njegovog rođenja nije poznat, ali je rođendanom smatran 25. maj 1892. godine, što je proslavljano u skladu sa kultom ličnosti koji je sistematski građen tokom njegove vladavine.
Kao austrougarski kaplar, učestvovao je u Prvom svetskom ratu, između ostalog i u borbama protiv srpske vojske. Ranjen je i zarobljen u Rusiji 1915. godine, posle čega je pobegao iz zarobljeništva i učestvovao u Oktobarskoj revoluciji.
U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920. godine, kada je postao član Komunističke partije, a 1937. godine njen generalni sekretar. Radio je 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi.
Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu Partizanski pokret. Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su komunističku revoluciju, tokom i posle rata.
Tito je odbio Staljinov pritisak 1948. godine, posle čega je decenijama dobijao značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD. Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, koji je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imao veliki značaj.
