Izvor: RTS, 16.Okt.2019, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnje se u Srbiji baci više od 200 hiljada tona hrane

Svetski dan hrane, 16. oktobar obeležava se ove godine pod sloganom „Pravilna ishrana" dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi". Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija više od 815 miliona ljudi u svetu je neuhranjeno, dok se istovremeno povećava i broj gojaznih. Kakav odnos imamo prema hrani i koliko se zdravo hranimo?
Redovnost, raznovrsnost i umerenost. To >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su osnove pravilne ishrane.Da li ih se i koliko pridržavamo?

„Gledam da nije slano, slatko, znam šta su faktori rizika.
„unosimo puno testenine, unosimo sve neka energetska pića što štete zdravlju, paštete, viršle", kažu građani.
Navike se stiču od malih nogu. Zato se još u vrtićima uči o zdravoj ishrani, izgledu piramide namirnica, ali i da zdrava hrana za zdravo telo nije dovoljna
„Volim da jedem voće i povrće i ne preskačem obroke", „da budemo zdravi jedemo žitarice i voće i povrće i sve i meso i jaja i ribu", pričaju leskovački predškolci.
 "Treba redovno i fizički vežbati u smislu obične šetnje , 30 minuta minimum znači za odrasle i 60 minuta za decu", objašnjava prim dr. Vanja Ilić, Zavod za javno zdravlje Leskovac.
O nutritivnim vrednostima obroka vodi se računa osim u vrtićima i u Domu učenika i studenata. Važno je da svakoga dana imaju zdrav obrok.
„Nama je Ministarstvo prosvete propisalo normative ishrane gde je za svako jelo precizno određeno šta se stavlja u njega i koja je njegova energetska i kalorijska vrednost", kaže Ivan Ilić, direktor Doma učenika i studenata Leskovac.
Osim kvaliteta u Domu učenika ističu i domaćinski odnos prema hrani. Uz dobro planiranje viškova nema.
„Ono što ostane su povraćaji iz tanjira koje mi sakupljamo i dajemo zoohigijeni", objašnjava Ivan Ilić, direktor Doma učenika i studenata.
U restoranu Doma priprema se hrana i za Narodnu kuhinju. 700 imena je na spisku. Ako nešto i preostane posle raspodele, ne baca se.
„Ostavimo za druge korisnike koji nisu na spisku da i njima podelimo da imaju ljudi šta da pojedu", kaže Nikola Kocić, kuvar.
 Leskovačka kotlina ogromna je fabrika hrane na otvorenom. Tu je najveći problem, jer statistika kaže da svako od nas godišnje baci oko 11 kilograma voća i povrća.
„Sve što se ne proda ili se sa tanjira ne pojede to se baca, to je neminovnost", kaže Zoran Trandafilović, poljoprivrednik iz Gornjeg Stopanja kod Leskovca.
 
Samo u Srbiji godišnje se baci 247 000 tona hrane, a u svetu je preko 800 miliona ljudi gladno.

Nastavak na RTS...