Izvor: RTS, 02.Apr.2014, 00:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnje gubimo 30.000 stanovnika

U poslednjih deset godina u oko 500 sela nije rođeno nijedno dete. Zbog negativnog prirodnog priraštaja Srbija svake godine gubi 30.000 stanovnika. Nepovoljnoj demografskoj slici doprinosi i sve veća starost roditelja, ali i konstantna emigracija.

Prosečan muškarac u Srbiji postaje otac u 33. godini dok žene svoje prvo dete rađaju sa 27 i po godina. Kada završi sa osnivanjem porodice, majka ima blizu 29 godina. Mali broj dece i odlaganje stvaranja potomstva stručnjaci objašnjavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << lošom socijalnom politikom države, dugim školovanjem, borbom za radna mesta, ali i izbegavanjem obaveza mladih.

Od dvehiljadite Srbija je samo na osnovu prirodnog kretanja stanovništva, izgubila više od 402.000 stanovnika. U prethodnoj godini u 1.500 naselja nije rođeno nijedno dete.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku upozoravaju da nas svake godine ima po 30.000 manje. Negativan trend je i činjenica da svake godine dobar deo našeg stanovništva odlazi u inostranstvo.

"Nažalost ima dugi niz godina, prosečan broj živorođene dece po ženi je 1,4 a treba da bude 2,1 da bi bila prosta reprodukcija. Ono što je tragično jeste što se teško izlazi iz ovog silaznog trenda i on se po podacima statistike ne može ili će se veoma teško zaustaviti", objašnjava Gordana Bjelovuk iz Republičkog zavoda za statistiku.

Ističe da bi danas žena u Srbiji trebalo da rodi najmanje četvroro dece da bi silazni trend nataliteta bio zaustavljen,

Period posle drugog svetskog rata od 1947. do 1957. godine pamtimo kao bejbi bum generaciju. A najviše živorođenih bilo je 1954. godine. Ta generacija sada ima 60 godina.

Posle toga u Srbiji više nije obezbeđena proširena reprodukcija stanovništva. Većina žena danas se teško odlučuje na rađanje drugog, eventualno trećeg deteta.

"Žene svesno ili nesvesno odlažu rađanje drugog deteta, one ga ne odbacuju, one ga odlažu i parovi kad ih pitate, imaju različita obrazloženja zašto je to tako - da se još ovo uradi, da se dobije stalan posao, da se obezbedi bolji stan", ističe sociolog Smiljka Tomanović.

Obezbediti sigurnost parovima

Kaže da država mora da obezbedi egzistencijalnu sigurnost parovima i stabilno zaposlenje da se to odlaganje ne bi događalo.

"Posebno da žene koje planiraju rađanje ne budu diskriminisane u radnom procesu, da im se ne preti otkazom", kaže Smiljka Tomanović.

Strategiju podsticanja rađanja Vlada Srbije donela je 2008. godine. Njeni efekti, kažu stručnjaci, videće se za dve do tri decenije. Ali ono što sada znamo jeste da je prošle i pretpošle godine rođen veći broj beba nego prethodnih godina.

"Ono što se konkretno primenjuje od strategije za podsticaj rađanja je takozvani roditeljski dodatak za prvo dete, drugo, treće i četvrto dete. Za prvo dete je iznos od 36.700 dinara, za drugo dete je oko 150.000 dinara, za treće 260.000 dinara i četvrto 340.000 dinara", kaže državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Brankica Janković.

Ističe da ne bi trebalo zaboraviti ni pun iznos nadoknade i za trudničko bolovanje i naknadu za porodiljsko odsustvo i odustvo za vreme nege deteta.

U okviru svojih budžeta veliki broj lokalnih samouprava je predvideo različite jednokratne isplate novčane pomoći povodom rođenja deteta i ostvarivanje na besplatan vrtić.

Problem nije samo u novcu. Više od trista hiljada parova želi decu, ali ne može tako lako da ih dobije zbog steriliteta. Istovremeno, Srbija ima previsok broj prekinutih trudnoća, kao najgoreg oblika kontracepcije.

Procene idu i do 100,000 abortusa godišnje, što je više nego broj rođenih beba koji se kreće oko 70,000. Kada bi se, za početak, samo ove dve cifre zamenile, Srbija bi mogla vedrije da gleda u budućnost.

Nastavak na RTS...

B92: Godišnje gubimo 30.000 stanovnika