Izvor: Večernje novosti, 07.Maj.2013, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnje 3.000 ljudi promeni ime
Desetine Olgi svake godine postaju Svetlane, Miloradi se prekrštavaju u ime Marko, Živoradi u Zorane... Oko 3.000 ljudi iz raznih razloga, u Srbiji, godišnje, za manje od 2.000 dinara, menjaju lično ime, prezime, ili i jedno i drugo.Najčešće su u pitanju žene, koje posle razvoda žele da vrate devojačko prezime, ali i oni kojima se dotadašnje ime ne sviđa. Povremeno neko promeni ime, jer je pre toga promenio pol. Ta osoba prethodno, uz lekarsku dokumentaciju, mora da se upiše u matičnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << knjigu rođenih i dobije novi matični broj, jer se muški i ženski brojevi razlikuju.Do lane, matičari su umeli da odbiju ovakve zahteve, ali posle prošlogodišnje odluke Ustavnog suda u korist jedne žene koja je postala muškarac, a protiv lokalnog organa uprave, koji je odbio to da „verifikuje“, ovakvih nesporazuma više nema. Doduše, od tada su izvršene samo tri promene imena zbog pola - u Beogradu, Leskovcu i Šidu.- U 2012. na teritoriji 21 matičnog područja grada Beograda podneta su 1.643 zahteva za promenu ličnog imena, od kojih samo jedan za promenu imena zbog pola - kaže Nataša Živković, pomoćnik gradskog sekretara za upravu zadužena za lična stanja građana.Ona objašnjava da su više od 80 odsto zahteva podnele razvedene žene, koje ne žele da dele prezime s bivšim mužem, a tek dvestotinak njih iz ličnih razloga. Među njima, pak, dominiraju oni koji su želeli da se prezivaju po majčinoj, a ne po očevoj familiji.Najviše zahteva podneto je u Paliluli, Čukarici, Novom Beogradu, Zemunu, Zvezdari i Voždovcu. U Savskom vencu, koji je inače najveće matično područje u celoj Evropi (jer se u njemu rodi najviše beba u čak tri porodilišta), malo je zahteva jer ima malo žitelja. Po rečima načelnika matičarske službe Milice Novaković, prošle godine imali su samo 61.USLOV I PLAĆEN POREZ OSIM zahteva, stranke moraju da dostave matičarima i potvrdu da se protiv njih ne vodi postupak, dokaz iz poreske uprave da su namirile dažbine državi, dokaz iz kaznene evidencije i policije da nema poternice. Kad osoba i formalno dobije novo ime, rešenje o promeni dostavlja se matičnoj knjizi rođenih, knjizi državljana, knjizi venčanih, policiji, i, ako ima potrebe, vojnom odseku.- Kod nas godišnje stigne više od 500 zahteva, od čega se više od 300 odnosi na vraćanje devojačkog prezimena. Već četiri godine nije bilo promene imena zbog menjanja pola - kaže Biljana Dragin, pomoćnik načelnika za građanska stanja u novosadskoj upravi. Ona dodaje da zahtevi masovno stižu i za ispravljanje grešaka u imenu ili prezimenu, koje su se potkrale u ranijim dokumentima, ali i da se mnogi raspituju o promeni, ali od nje odustaju kad shvate koliko dokumenata zbog toga treba da menjaju.Na „novi identitet“ se godišnje odlučuje i oko 500 Subotičana, oko 300 Nišlija, dvadesetak Kragujevčana... U Kragujevcu su imali samo jednu promenu imena zbog promene pola, i to pre skoro dve godine. Po rečima Gorana Aleksića, načelnika matične službe, najveći broj ljudi se „prekrštava“ jer ih okolina drugačije zove.- Ima i promena prezimena kod usvojenja ili naknadnog priznanja očinstva. Do 10 godina ovakav zahtev za dete podnose roditelji, a posle desete godine neophodna je saglasnost deteta - kaže Aleksić.
Nastavak na Večernje novosti...
Godišnje 3.000 ljudi promeni ime
Izvor: NoviMagazin.rs, 08.Maj.2013, 00:06
Oko 3.000 ljudi u Srbiji, iz raznih razloga, godišnje, za manje od 2.000 dinara, menjaju lično ime, prezime, ili i jedno i drugo.
