Izvor: B92, 13.Mar.2016, 01:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godinu dana nakon pada helikoptera nema istrage
Godinu dana nakon pada helikoptera Vojske Srbije, u kojem je poginulo sedam ljudi, Više javno tužilaštvo još se nije izjasnilo da li će pokrenuti istragu.
Vojni analitičari smatraju da taj slučaj neće ni dobiti svoj epilog, naročito ne u vreme izborne kampanje.
Agenciji Beta je još pre sedam meseci u Višem javnom tužilaštvu rečeno da je u toku predistražni postupak u tom slučaju i da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zbog toga nemoguće da se u javnost iznose činjenice, dok je povodom godišnjice nesreće isto pitanje ostalo bez odgovora.
Krajem oktobra list Večernje novosti objavio je saznanje da će tužilaštvo najverovatnije obustaviti taj proces, jer nisu pronađeni dokazi o postojanju individualne krivične odgovornosti.
Vojni analitičar Aleksandar Radić izjavio je za agenciju Beta da je još od istupa premijera Aleksandra Vučića u prvim danima posle nesreće "zacementirana slika stvarnosti" koju je želela da stvori vlasti, po kojoj niko nije kriv za nesreću.
"To se neće promeniti i to je u bahatom stilu, kao i uvek kada vlast sama odlučuje o svojoj krivici. To je,međutim, kompromitovalo i sudski sistem, jer nema obrazloženja za ovo dugotrajno oklevanje u odluci da li će se pokretati istraga. S obzirom na to da traje izborna kampanja, vlast će verovatno pokušati da zataška svaku priču o tome", rekao je Radić.
On je ocenio da je, odmah posle nesreće, o tome trebalo raspravljati u Skupštini Srbije, na anketnom odboru.
"Pitanja koja bi tamo bila postavljena ne bi podrazumevala nužno da neko i krivično odgovara, ali postoji takva potreba, jer se tako stiče neophodno iskustvo i sprečava mogućnost da se takva ili slična nesreća ponovi. Ne možemo vratiti tih sedam ljudi, ali je cilj da se uspostavi neki sistem u kojem se tako nešto ne bi događalo", rekao je Radić.
Radić je ocenio da iz te nesreće nisu izvučene potrebne pouke jer je Srbija i dalje zemlja "u kojoj političari i generali postoje da bi se slikali a ne da bi radili svoj posao".
Vojni analitičar Bojan Dimitrijević rekao je agenciji Beta da je period od godinu dana od te nesreće bio dovoljno dug da se sagledaju činjenice i da se dođe do nekog rešenja tog slučaja.
"Ali, ja nisam optimista da će doći do rešenja koje bi zadovoljilo javnost. Ovaj događaj ima i političku težinu i upletenost nekih ljudi iz vojnog vrha, ali činjenica da to do sada nije urađeno mene dovodi do mišljenja da se to neće rešiti", rekao je Dimitrijević.
On je odbacio mogućnost da eventualni pritisak javnosti utiče na rešenje tog slučaja.
Helikopter Vojske Srbije Mi-17 srušio se 13. marta 2015. godine, nešto pre ponoći, u širem rejonu aerodroma "Nikola Tesla" u Surčinu, na povratku iz Raške odakle je prevozio životno ugroženu bebu iz Novog Pazara.
U letelici su poginuli pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.
U javnosti se vodila rasprava o tome zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.
Jedine izrečene kazne, za sad, su zabrana unapređenja ili napredovanja u trajanju od jedne, odnosno dve godine koje je sredinom oktobra 2015. godine Vojni disciplinski sud izrekao generalima Ranku Živaku i Predragu Bandiću.
Tri meseca nakon nesreće, dve vojne komisije predočile su izveštaje javnosti, a u njima je navedeno da su uzroci udesa ljudski faktor, kao i “niz propusta u planiranju, organizaciji i rukovođenju letom”.
Kako se navodi u izveštajima, odgovornost za pad helikoptera je na vođi posade, pilotu Mehiću, ali se deo odgovornosti pripisuje i na komandantu 204. vazduhoplovne brigade generalu Predragu Bandiću, koji je, iako je bio na godišnjem odmoru, odluku o poletanju doneo na zahtev ministra odbrane Bratislava Gašića.
Na osnovu tih izveštaja, komandant RV i PVO general-major Ranko Živak proglašeni su krivim zbog „disciplinskog prestupa propuštanja radnje na koju je lice u službi ovlašćeno radi sprečavanja nezakonitosti ili štete”. Za isti prestup, kao i za prekoračenje službenog ovlašćenja oglašen je krivim i brigadni general Predrag Bandić. Inače, zabrana napredovanja spada u mere koje se izriču za „lakše povrede dužnosti iz službe”.
Diković se nije našao pred Vojnim sudom jer njegovu odgovornost nije utvrdila nijedna od ove dve komisije. Tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić kao civil nije bio ni obuhvaćen postupkom, a njegova eventualna odgovornost mogla bi biti predmet procesa pred redovnim sudom.
Ipka, vojna komisija nije nadležna za pokretanja krivičnih postupaka. Nadležno je Više javno tužilaštvo.
Uprkos zahtevima opozicije za hitnu smenu, Gašić zbog ove nesreće nije smenjen. Neposredno nakon incidenta rekao je da “ne oseća nikakvu odgovornost i da bi sve ponovo uradio isto kada bi mogao”.
