Izvor: Blic, 14.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine siromaštva, ne ponovilo se
Godine siromaštva, ne ponovilo se
Dr Goran Pitić
- Srbija je u vreme Miloševićeve vlasti bila zemlja koja je iskusila ogromno propadanje nacionalnog bogatstva. Društveni proizvod je više nego prepolovljen, imali smo situaciju čuvene hiperinflacije, nestašica roba, plata koje su dostizale par nemačkih maraka. Popadale su porodice, uništavana preduzeća. Postojala je jedna oligarhija koja je jedina imala pravo da koristi određene privilegije. Izrazito >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je bio razvijen sistem korupcije na svim nivoima. Propadali su veliki sistemi, naročito EPS i železnice, društvena preduzeća... Uništen je osnov fiskalnog sistema, razvoj sive ekonomije bio je ogroman. Ne smemo da zaboravimo vreme kada se hleb delio na komade, niti demagogiju tih sistema, demagogiju stalnog radnog mesta a nemanja suštinskog posla, niti krah koji je postojao na nivou porodica zbog ekonomskog opstanka, a da ne govorimo o bilo kakvom razvoju. Daleko bile i ne ponovile se te devedesete, godine bez vizije, godine izolacije, straha i propasti.
Prof. Dejan Erić
- Ekonomski učinak se može obuhvatiti jednom rečju - katastrofa. Jugoslavija i Srbija su prednjačile u reformama i bile znatno ispred istočnoevropskih zemalja. Serija političkih grešaka je u tesnoj vezi sa ekonomskim pogreškama. Propuštena je prilika da se početkom devedesetih godina prošlog veka dovrši privatizacija, privuče strani kapital i zemlja uključi u evroatlantske integracije. Umesto toga imali smo izolaciju, zatvaranje i neku vrstu ekonomskog nacionalizma. To je bilo praćeno sunovratima svih ekonomskih agregata. Došlo je do pada proizvodnje, spoljne trgovine, investicija, potrošnje a to je za posledicu imalo drastičan pad životnog standarda. Proći će još godina dok ne otklonimo negativne posledice njegovih pogrešnih ekonomskih poteza.
Miroslav Prokopijević
- To je bilo vreme velike vlasti vladajućih stranaka privredom, i direktno i indirektno, što je za privredu i zemlju bilo loše. Izvoz je tada bio jeftin, a uvoz skup. Dugovi se nisu servisirali, već akumulirali. Velikom broju zaposlenih nije uplaćivan doprinos za penzije, nadnice su imale trend pada, puno je radnika bilo na masovnim prinudnim odmorima. Inflacija je rasla, sve do hiperinflacije. Generalno mnogo se trošilo za ratne svrhe, a što se odrazilo na nizak standard svih građana. Privredna aktivnost se prepolovila... Posledice takve ekonomski porazne politike osećaćemo decenijama.
Prof. Jurij Bajec
- Razlikuju se dva perioda. Osamdesetih godina prošlog veka, značajno je to što je 1988. godine osnovao komisiju predsedništva Srbije za privrednu reformu. Mnogi su smatrali da je to samo paravan za mnogo važnije političke akcije koje su se vodile u vezi sa ukidanjem tadašnje autonomije Kosova i Vojvodine. Međutim, devedesete godine su se za Srbiju svele na strategiju preživljavanja, kao posledica uvođenja sankcija i raspada bivšeg jugoslovenskog tržišta. To su bile godine kada su pitanja ratova u okruženju, kasnije i bombardovanja Srbije i borba za golu egzistenciju potpuno bacile u drugi plan bilo kakvu mogućnost vođenja neke reformske tržišne politike. Ostaje za ogromno žaljenje da Milošević sa onakvom podrškom građana nije tu svoju moć iskoristio za ekonomsku i političku modernizaciju Srbije.
