Izvor: Politika, 30.Jan.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godina jubileja Miloša Crnjanskog
Zadužbina „Miloš Crnjanski” objaviće petnaesti tom kritičkog izdanja sabranih dela, uradiće sajt i organizovati međunarodni okrugli sto
Ovo je godina u kojoj će Zadužbina „Miloš Crnjanski” obeležiti veliki jubilej – 120 godina od rođenja velikog srpskog pisca – Miloša Crnjanskog (1893–1977). Pre nekoliko godina, u anketi „Književnog magazina” – „Seobe”, Miloša Crnjanskog, proglašene su – knjigom 20. veka. U >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novim prostorijama (47 kvadrata) u Dečanskoj ulici, u Beogradu, upriličen je susret s novinarima, kojem je prisustvovao i Bratislav Petković, ministar kulture.
Zadužbina „Miloš Crnjanski”, osnovana 1980. godine, bila je smeštena u jednoj sobici u Narodnoj biblioteci Srbije, a potom u sobičku od jedva dvanaest kvadrata, u Francuskoj 7. Nove prostorije dobijene su od Vlade Srbije, posredstvom Ministarstva za dijasporu.
Milo Lompar, predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski”, upoznao je ministra sa planovima za ovu godinu i zatražio pomoć. Planiraju da objave kritičko izdanje romana „Kap španske krvi” i „Suznog krokodila” (14 tom), a dogodine „Političke članke” (15), zatim da urade sajt, i da, u oktobru, organizuju međunarodni okrugli sto o delu Miloša Crnjanskog. U srdačnom, neposrednom razgovoru, Bratislav Petković je obećao da će Ministarstvo kulture finansijski pomoći projekte Zadužbine „Miloš Crnjanski”, u godini velikog jubileja. Ministar kulture, tako je hteo slučaj komedijant, svojim automobilom, zajedno s Nikolom Miloševićem i advokatom Veljkom Kovačevićem, ispričao je, sačekao je na Beogradskom aerodromu, 1966. godine, Miloša Crnjanskog i dovezao u Beograd.
U Temišvaru, Crnjanski je napisao svoje prve stihove, a kao učenik četvrtog razreda gimnazije objavio svoju prvu pesmu „Sudba”, u somborskom listu „Golub”. Govorio je kako ova pesma pokazuje da i deca mogu da predosećaju. Od 1918. do 1921, objavljuje četiri svoje, prve, raznorodne knjige: dramu „Maska” (1918), pesničku zbirku „Lirika Itake” (1919), knjigu pripovedaka „Priče o muškom” (1920) i roman „Dnevnik o Čarnojeviću” (1921). Tih godina, Crnjanski je, u periodici, uz pesmu „Sumatra”, objavio i svoje esejističko objašnjenje „Sumatre” (1920), kao i odlomke poeme „Stražilovo” (1921) i putopisne stranice „Pisma iz Pariza” (1921).
U godinama izgnanstva, kada je u zemlji proglašen „mrtvim pesnikom”, Crnjanski je napisao: „Roman o Londonu”, „Drugu knjiga Seoba”, „Kod Hiperborejaca”, „Lament nad Beogradom”... U svoju zemlju, u Srbiju, u Beograd, vratiće se posle četvrt veka izgnanstva, 1965. godine, gde je i umro, samo desetak godina kasnije, 1977. godine.
Zadužbina „Miloš Crnjanski” osnovana je 7. juna 1980. godine, sredstvima koja je za tu svrhu zaveštala pesnikova udovica. Testamentom je određeno da će fondom, odnosno zadužbinom, upravljati Upravni odbor, koji je za svog predsednika, izabrao Nikolu Miloševića, profesora Filološkog fakulteta u Beogradu, koji će zadužbinu voditi, gotovo, tri decenije, do 2007. Za novog predsednika zadužbine izabran je dr Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
Osnovni ciljevi zadužbine su, kako je to i u testamentu gospođe Crnjanski naznačeno, da trajno čuva uspomenu na Miloša Crnjanskog, da brine o objavljivanju njegovih dela u zemlji i inostranstvu, kao i da podstiče domaće književno stvaralaštvo, dodeljujući nagradu „Miloš Crnjanski” – domaćem piscu za najbolju prvu knjigu iz svih oblasti u kojima se ogledao i sam Crnjanski (roman, pripovetka, poezija, drama, esej, putopis, memoaristika), kao i nagradu „Stražilovo” – za najbolji studentski rad o delu Miloša Crnjanskog.
Zadužbina „Miloš Crnjanski” počela je 1993. godine, o stogodišnjici rođenja, da objavljuje kritičko izdanje dela ovog našeg velikog pisca. Dosada je objavljeno 13 tomova: „Lirika”, „Kod Hiperborejaca”, „Seobe”, „Druga knjiga Seoba”, „Putopisi” (1–2), „Pripovedna proza”, „Knjiga o Mikelanđelu”,„Eseji i članci” (1–2), „Roman o Londonu”, „Drame” i „Embahade”. Ovaj projekat vodio je Uređivački odbor, sa Živoradom Stojkovićem, kao odgovornim urednikomi članovima: Nikolom Bertolinom, Đorđijem Vukovićem, Dušanom Ivanićem, Nikolom Miloševićem, Novicom Petkovićem i Boškom Petrovićem. Od 2007. godine, odgovorni urednik je profesor dr Milo Lompar.
Valja reći da su uz priređivače Živorada Stojkovića, Nikole Bertolina i Svetozara Koljevića, značajni deo ovog velikog projekta ostvarili i priređivači – profesori Filološkog fakulteta u Beogradu: Novica Petković, Dušan Ivanić i Zorica Nestorović. Lompar naglašava da u priređivanju kritičkog izdanja dela Miloša Crnjanskog, i izradi sajta, pored njega, rade stručnjaci koji su doktorirali na delu velikog pisca: Zoran Avramović, Gorana Raičević, Nada Mirkov Bogdanović, Slađana Jaćimović, Slobodan Vladušić i Časlav Nikolić, svi bez ikakve nadoknade.
Zadužbina je dobila privremeni smeštaj, što su najbolje prostorije do sada, ali prava stvar bi bila, kaže Milo Lompar, obezbediti trajni prostor u kojem bi se smestilo sedište zadužbine i muzej s legatom Miloša Crnjanskog (čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije). Miloš Crnjanski bi trebalo da dobije samo ono što je Ivo Andrić već dobio.
Z. Radisavljević
objavljeno: 30.01.2013.
